Gordana Marić

Glumica i dugogodišnja profesorka Fakulteta dramskih umetnosti Gordana Marić preminula je u Beogradu u 74. godini, u subotu, 7. februara 2026. godine. Najšira publika pamtiće je pre svega kao Gocu, devojku Baneta Bumbara, iz kultne televizijske serije „Grlom u jagode“, uloge koja je obeležila generacije gledalaca i zauvek je upisala u kolektivno sećanje. Vest o njenom odlasku potresla je i kolege i publiku, ali možda najdublje one kojima je predavala, generacije mladih umetnika koje su u njenoj učionici učile da gluma nije samo dar, nego i disciplina, etika i odgovornost.

Gordana Marić rođena je 1952. godine. Preminula je u Beogradu 7. februara 2026. godine, u 74. godini. Javnost je najpre upoznala kao mladu glumicu, u trenutku kada je, sa svega 23 godine, dobila ulogu koja će postati njen najprepoznatljiviji znak. U seriji „Grlom u jagode“ tumačila je lik Goce, devojke glavnog junaka Baneta Bumbara, koga je igrao Branko Cvejić, i bila deo glumačkog ansambla koji je obeležio jednu televizijsku epohu. Uz nju, serija je okupila i generaciju glumaca koji će kasnije postati stubovi domaće scene, među kojima su Aleksandar Berček, Predrag Miki Manojlović i Bogdan Diklić. Iako je imala prepoznatljivo lice i popularnost koju je ta serija donela, Gordana Marić je svesno izabrala drugačiji put. Povukla se iz žiže javnosti kako bi se posvetila pedagoškom radu, teatrologiji i doktorskom radu, ostajući verna pozorištu i umetnosti, ali na mirniji i tiši način. Decenijama je važila za profesorku na Fakultetu dramskih umetnosti, predavača kod koga se zanat uči temeljno i bez prečica. Kada je reč o njenom filmskom radu, kao poslednja filmska uloga navodi se učešće u ostvarenju „Žućko“ iz 2001. godine, nakon čega je bila u penziji poslednjih godina života. Informacija o vremenu i mestu sahrane trebalo je da bude naknadno saopštena.

Uloga Goce u „Grlom u jagode“ ostala je upamćena kao jedna od onih televizijskih kreacija koje prevazilaze format serije i postaju deo porodičnih sećanja, rečenica koje se prepričavaju, scena koje se prepoznaju i posle mnogo godina. Gordana Marić je, kao mlada glumica, donela liku meru i prisnost, gradeći Gocu ne kao puki dekor radnje, nego kao prepoznatljivo lice jedne generacije i jednog Beograda koji i danas živi u nostalgiji gledalaca. Međutim, njena profesionalna biografija nije stala na jednom, makar i antologijskom, televizijskom naslovu. Značajan deo njenog rada i energije bio je uložen u pedagoški poziv, u višedecenijski rad na Fakultetu dramskih umetnosti. U našoj kulturi, retke su profesorske figure koje ostaju u sećanju studenata ne samo kao predavači, već kao tačka preokreta, kao neko ko ume da prepozna talenat, ali i da ga oblikuje, tražeći od mladog čoveka da u sebi pronađe tačnost, odgovornost i istinu. Gordana Marić se pamti upravo po toj vrsti autoriteta, strogoj, ali pravednoj, po insistiranju na temelju, na onome što ne prolazi sa jednom premijerom ili jednom sezonom. I njen izbor da se povuče iz javnosti može se posmatrati kao svojevrsno profesionalno dostignuće, odluka o integritetu. U vremenu koje često traži stalnu vidljivost, Gordana Marić je izabrala posvećenost sadržaju, radu, znanju i oblikovanju budućih glumaca, reditelja i pozorišnih stvaralaca. Kao poslednja filmska uloga navodi se „Žućko“ iz 2001. godine, podatak koji govori i o jednom zatvaranju kruga, prelasku sa scene reflektora na scenu učionice, gde je publika manja, ali posledice rada dugotrajnije.

Nasleđe Gordane Marić ima dva jasna toka, jedan koji je vidljiv svima i jedan koji se može sagledati tek kada prođu godine. Prvi je televizijski i kulturološki. „Grlom u jagode“ ostaje serija kroz koju se i danas objašnjava duh jednog vremena, a njen lik Goce pripada onim ulogama koje nisu potrošne, jer su u sebi imale jednostavnost i istinitost. U takvim ulogama nema potrebe za naglašavanjem, dovoljan je pogled, tišina, rečenica izgovorena bez patetike. U kolektivnom pamćenju, Goca je ostala kao simbol mladosti, prijateljstva, čežnje, i onog iskrenog životnog tempa koji televizija ponekad ume da uhvati bolje nego ijedna druga umetnost. Drugi tok njenog nasleđa, podjednako važan, jeste pedagoški. Decenijama je radila kao profesorka na Fakultetu dramskih umetnosti, mesto gde se, pored tehnike, prenosi i etos profesije. Studenti koji su prošli kroz takvu školu često kasnije nose nevidljivi pečat svojih profesora, način na koji razumeju tekst, partnera, scenu, publiku, ali i način na koji razumeju sebe. Ako je pozorište zajednički posao, onda je pedagogija njegov najtiši, a možda i najtrajniji stub. Zato se odlazak Gordane Marić ne meri samo time što je publika izgubila poznato lice, već i time što je scena izgubila nekoga ko je godinama radio iza kulisa javnosti, a u samom središtu struke. Takvi ljudi često ne pripadaju naslovnim stranama, ali pripadaju temelju.

Gordana Marić preminula je u Beogradu 7. februara 2026. godine, ostavivši iza sebe ulogu koja je obeležila jednu epohu televizije i pedagoški trag koji je oblikovao mnoge buduće umetnike. Njeno ime ostaće vezano za Gocu iz „Grlom u jagode“, ali i za učionice i sale u kojima se, daleko od kamera, gradio zanat i čuvao dignitet profesije. Neka joj je večna slava i hvala. Saučešće porodici, prijateljima, kolegama i svima koji su je voleli i poštovali.