Jelena Toršina
Pozorišna i televizijska publika u regionu danas je primila tužnu vest o smrti glumice Jelene Toršine, umetnice koju su kolege pamtili kao izuzetno pouzdanu i nadarenu scensku partnerku, a publika kao lice koje je uloge nosilo sa merom i sigurnošću.
Odlazak Jelene Toršine predstavlja gubitak za pozorišnu scenu, ali i za televizijsku publiku koja ju je upoznala kroz serije po kojima je postala prepoznatljiva i van granica zemlje u kojoj je gradila svoju karijeru. Njeno ime vezano je pre svega za rusko pozorište i televiziju, ali su njene uloge našle put i do gledalaca u Srbiji i širem regionu.
Jelena Toršina rođena je 6. novembra 1964. godine u Moskvi. Školovala se na Višoj pozorišnoj školi M. S. Ščepkina, jednoj od najznačajnijih glumačkih ustanova u Rusiji, poznatoj po insistiranju na disciplini, tehnici i preciznoj scenskoj artikulaciji. Taj temelj prepoznavao se u njenom radu i u ulogama koje su počivale na suptilnosti i unutrašnjoj kontroli.
Tokom profesionalne karijere bila je angažovana u više pozorišnih sredina. Radila je u Vedogon-teatru, sarađivala sa Zajednicom glumaca Taganke, kao i u okviru Savremenog teatra antreprize, što govori o putu građenom kroz različite ansamble i produkcione modele, uz stalnu spremnost na nove projekte i susrete sa publikom.
Stanislav Sadalski, koji je potvrdio vest o njenoj smrti, podsetio je i na njihovu zajedničku scensku saradnju u predstavama „Dekorater ljubavi“ i „Razvod po moskovski“, naslovima koji ostaju kao trag profesionalnog poverenja i dugogodišnjeg partnerstva. U svojim objavama naveo je i da je Toršina u poslednjem periodu prolazila kroz težak životni trenutak nakon smrti roditelja, kao i da je, prema njegovim rečima, bila žrtva prevare, što je dodatno opteretilo njenu svakodnevicu.
Kolege su Jelenu Toršinu opisivale kao briljantnu glumicu i jednu od najboljih scenskih partnerki, a takve ocene, izgovorene u trenutku oproštaja, često najpreciznije govore o mestu koje je neko zauzimao u profesiji. U sećanjima onih koji su sa njom delili scenu ostala je zapamćena i po izraženoj potrebi da igra i bude prisutna pred publikom. Sadalski je naveo da mu je, u trenutku kada je u Sankt Peterburgu bila potrebna zamena u predstavi, Toršina poslala poruku sa željom da nastupi, poruku koju je, kako je napisao, video prekasno. U toj epizodi staje mnogo toga što glumački poziv nosi u sebi, neprestano čekanje, nada i vera u scenu.
Pored pozorišta, ostala je upamćena i po televizijskim ulogama. Publika je pamti po pojavljivanjima u serijama „Moja lepa dadilja“, „Ko je gazda u kući?“ i „Avanture vojnika Ivana Čonkina“, kroz koje je stekla širu prepoznatljivost i van pozorišnih krugova. Te uloge približile su je gledaocima koji možda nikada nisu imali priliku da je vide uživo na sceni, ali su kroz ekran prepoznali njenu glumačku uverljivost i prirodnost.
Nasleđe Jelene Toršine nalazi se pre svega u sećanjima kolega i publike, u predstavama koje se prepričavaju i ulogama koje nastavljaju da žive u pamćenju gledalaca. Njena biografija svedoči o umetničkom životu koji nije vezan za jedno mesto ili jednu kuću, već za poziv koji se prati kroz različite ansamble i scenske zadatke. Smrt Jelene Toršine, objavljena 23. januara 2026. godine, ostavlja za sobom tišinu i žal, ali i obavezu da se njeno ime izgovara sa poštovanjem koje pripada umetnici koja je živela za scenu.
