Radivoje Atanasović Gemac
Preminuo je Radivoje Atanasović Gemac iz Prokuplja, poznati privrednik, donator i humanitarac, u 78. godini života. Vest o njegovom odlasku duboko je odjeknula u Toplici, jer je iza sebe ostavio trag čoveka koji je, kako su ga sugrađani pamtili, umeo da spoji preduzimljivost sa odgovornošću prema zajednici. Sahrana će biti obavljena u četvrtak, 6. februara, na seoskom groblju u Prekadinu.
Radivoje Atanasović, u javnosti najčešće oslovljavan nadimkom Gemac, bio je Prokupčanin čije se ime vezuje za privredu, sport i humanitarni rad. U dostupnim objavama o njegovom životu ističe se da je bio istaknuti privrednik i jedan od prvih privatnika u Prokuplju, čovek koji je kroz sopstveni biznis značajno doprineo razvoju grada. Posebno mesto u njegovoj biografiji zauzima uloga sportskog radnika. Kao direktor Fudbalskog kluba „Topličanin“ dao je doprinos razvoju kluba, a u periodu njegovog angažovanja „Topličanin“ je izborio plasman u Drugu saveznu ligu. Ta činjenica ostala je važna tačka sećanja za mnoge ljubitelje sporta u Prokuplju, jer uspeh kluba uvek prevazilazi rezultate na terenu i postaje deo identiteta jedne sredine.
U javnim zapisima o Radivoju Atanasoviću Gemcu naglašava se i njegov lični odnos prema veri i zajednici. Opisan je kao vernik i humanitarac, koji je tokom života nesebično pomagao građanima Prokuplja i šire Toplice, ostavljajući iza sebe uglednu porodicu i poštovanje sugrađana.
Dostignuća Radivoja Atanasovića Gemca merila su se, pre svega, delima koja su ostajala vidljiva i onda kada se o njima nije glasno govorilo. U privrednom smislu, njegovo ime se izdvaja kao primer ranog privatnog preduzetništva u Prokuplju, uz ocenu da je upravo kroz svoj biznis značajno doprineo razvoju grada. Kao potvrda tog doprinosa navodi se da je bio dobitnik Zlatne povelje „Yumka“, priznanja koje se u ovakvim prilikama pominje kao simbol profesionalnog ugleda i postignutih rezultata.
U sportu, njegov doprinos imao je jasnu i pamtljivu tačku. Kao direktor FK „Topličanin“ bio je deo vremena u kojem je klub izborio plasman u Drugu saveznu ligu, što je događaj koji se u lokalnoj sportskoj istoriji doživljava kao uspeh čitave zajednice, ne samo jednog tima. Uloga sportskog radnika često ostaje u senci igrača i trenera, ali upravo ljudi koji preuzimaju organizacionu odgovornost, u teškim i zahtevnim okolnostima, omogućavaju stabilnost, napredak i ambicije kluba. U tom smislu, spominjanje Gemca uz ovaj rezultat govori o poverenju koje je uživao i o energiji koju je ulagao u ono što je smatrao važnim za Prokuplje.
Njegov humanitarni rad, prema objavljenim podacima, bio je kontinuiran i usmeren ka više strana. Veliki deo svojih aktivnosti posvetio je Srpskoj pravoslavnoj crkvi, pomažući manastir Ljubostinja, crkve na teritoriji Prokuplja, kao i crkvu u Kondželju. Pored toga, navodi se da je kontinuirano pomagao Crveni krst, kao i izbeglice iz Krajine, kojima je pružao podršku u najtežim vremenima. Ovakva širina angažovanja govori o čoveku koji nije pravio jasne granice između „svojih“ i „tuđih“ potreba, već je, koliko je mogao, odgovarao na ono što je u datom trenutku bilo najteže.
U javnom prostoru Prokuplja ostao je zabeležen i kao jedan od donatora izgradnje česme na Trgu Topličkih junaka, u samom centru grada. Takvi tragovi, iako naizgled jednostavni, vremenom postaju mesta susreta i svakodnevice, tačke u kojima se prepliću gradska priča, sećanja generacija i osećaj pripadnosti. Doprinos ovakvim projektima često znači da je neko umeo da prepozna vrednost onoga što je zajedničko i trajno.
Nasleđe Radivoja Atanasovića Gemca najjasnije se čita kroz spoj tri stuba koji su ga obeležili, privredu, sport i humanost. U vremenu u kojem su lokalne sredine često prepuštene same sebi, njegovo ime se u objavljenim tekstovima vezuje za ideju da uspeh pojedinca dobija puni smisao tek onda kada se podeli sa zajednicom. Kao istaknuti privrednik i jedan od prvih privatnika u Prokuplju, ostao je primer da se preduzetništvo može doživeti i kao služenje gradu, kroz rad, zapošljavanje, podršku i stvaranje uslova za život dostojan čoveka.
U sportskom smislu, sećanje na period kada je „Topličanin“ stigao do Druge savezne lige ostaje kao podsetnik da veliki rezultati ne pripadaju samo velikim centrima. Takvi trenuci u istoriji jednog kluba postaju deo šireg lokalnog samopouzdanja, poruka mladima da se istrajnost isplati i da se, uz dobru organizaciju i podršku, mogu preći granice koje deluju nedostižno.
U humanitarnom i duhovnom smislu, trag koji je ostavio posebno je osetljiv i tih, ali dubok. Pomoć crkvama i manastiru, podrška Crvenom krstu i ljudima koji su se, kao izbeglice iz Krajine, našli u situaciji krajnje potrebe, čine mozaik dela koja ne traže priznanje, ali ostaju upamćena. U zajednicama poput Prokuplja, gde se ljudi dobro poznaju, upravo takva dela postaju način na koji se meri čovekova veličina.
Odlaskom Radivoja Atanasovića Gemca, Prokuplje i Toplica izgubili su čoveka koga su pamtili po radu, brizi za druge i spremnosti da pomogne kada je najpotrebnije. Iza njega ostaju porodica, poštovanje sugrađana i dela koja nastavljaju da govore, kroz sport koji je podizao, kroz humanost koju je pokazivao i kroz trag koji je ostavio u svom gradu. Neka mu je večna slava i hvala.
