Zoran Milojević

Preminuo je Zoran Milojević Ševko, glumac, kompozitor i pisac, poznat široj publici po upečatljivim humorističkim ulogama u emisiji „BB Show“, među kojima se posebno pamti lik Jablana. Vest o njegovoj smrti podelio je 5. februara 2026. godine Boris Bizetić, njegov dugogodišnji prijatelj i saradnik, čime je javnost još jednom podsetila koliko je Milojevićev trag bio duboko utkan u televizijsko sećanje jedne epohe.

Odlazak Zorana Milojevića ostavlja prazninu u prostoru popularne kulture, ali i u krugu ljudi koji su ga poznavali kao predanog umetnika, čoveka ritma, reči i scene, koji je jednako sigurno pripadao i televiziji i muzici, kao i književnosti.

Zoran Milojević Ševko rođen je 13. jula 1954. godine u Kosovskoj Mitrovici, u tadašnjoj Jugoslaviji. Preminuo je u 71. godini života, a vest o njegovoj smrti odjeknula je najpre na društvenim mrežama, kroz oproštajnu poruku Borisa Bizetića, sa kojim je Milojević sarađivao decenijama. U javnosti je bio prepoznatljiv po nadimku Ševko, dok je, prema Bizetićevim rečima, među prijateljima iz rane mladosti bio poznat i kao „Bule“. Televizijska publika pamti ga i kao „Jablana“ iz „BB Show-a“, što je postao jedan od onih likova koji prevazilaze format skeča i ulaze u svakodnevni govor, citate i sećanja.

Njegov profesionalni put bio je višeslojan. Kako je Bizetić naveo u oproštaju, Milojević je karijeru započeo kao kompozitor i tekstopisac za brojne pevače narodne muzike, a zatim je tokom približno tri decenije bio prisutan kao glumac u različitim televizijskim formatima. Uporedo je radio i kao radio voditelj, kolumnista, te autor romana i zbirki. Na ekranu se pojavljivao i u igranim ostvarenjima i serijama, među kojima su, prema navodima medija, naslovi „Svemirci su krivi za sve“, „Sekula nevino optužen“, kao i „Rokeri s Moravu“, gde je takođe sarađivao sa Borisom Bizetićem. O njegovom formalnom obrazovanju i ranim etapama života, izvan pomenutih biografskih crta, u dostupnim izvorima nema detaljnijih javno potvrđenih podataka, zbog čega se u ovom sećanju zadržavamo na onome što je jasno i proverljivo: na njegovom radu, javnim ulogama i svedočenjima saradnika.

Najširoj publici Zoran Milojević Ševko ostao je upamćen kao lice i glas „BB Show-a“, emisije u kojoj je, prema navodima, tumačio više karakterističnih likova, među njima Jablana, Mrsoja i Ševka. Upravo kroz te uloge stekao je kultnu prepoznatljivost, onu vrstu popularnosti koja ne počiva samo na trenutnoj gledanosti, već na sposobnosti da se humor prenosi dalje, prepričava i živi u rečenicama publike. Saradnja sa Borisom Bizetićem bila je jedno od okosnica njegovog televizijskog i scenskog rada. U oproštajnoj poruci, Bizetić ga je opisao kao sjajnog komičara, čoveka koji je mogao da nauči izuzetno dugačke tekstove, ali i da improvizuje, što je jedna od najtežih veština u komediji. Taj spoj discipline i slobode, pamćenja i trenutka, ostaje u temelju svake velike humorističke interpretacije.

Posebno mesto u Bizetićevom svedočenju zauzima Milojevićeva sposobnost da bude deo „plesne ekipe“ kada je trebalo izvesti koreografiju, kao i njegov urođeni osećaj za ritam i muzički sluh. To nisu samo simpatični detalji iz pozadine, već znak jednog celovitog scenskog bića, umetnika koji razume pokret, tempo i muzikalnost replike, što komediju često čini preciznijom od drame. Izuzetan segment njegovog rada, koji često ostaje nevidljiv široj publici dok se ne izgovori naglas, jeste glasovna gluma. Bizetić je naveo da je Milojević bio „fantastičan glasovni glumac“, te da su zajedno uradili stotine „BB Hollywood“ sinhronizacija inostranih filmova, u kojima je Milojević, kako kaže, uvek briljirao. Glasovna gluma traži disciplinu, tačnost, ali i sposobnost da se karakter izgradi samo kroz boju, akcenat i ritam, bez oslonca na gest ili pogled. Upravo zato, ova pohvala od dugogodišnjeg saradnika ima posebnu težinu.

Pored glumačkog rada, Milojević se pominje i kao autor u oblasti muzike, kao tekstopisac i kompozitor koji je radio za brojne zabavne i narodne pesme, uz navode da je napisao desetine numera za različite izvođače. U tom delu njegovog stvaralaštva vidi se širina njegove umetničke prirode, čoveka koji je umeo da misli u melodiji, ali i u poenti. Zabeležena je i njegova saradnja sa grupom „Rokeri s Moravu“, poznatom po humorističnom spoju narodne muzike i rok izraza, što je estetski prostor u kome su satira, muzika i scena nerazdvojni. Ta saradnja dodatno osvetljava Milojevićevu prirodnu pripadnost žanru koji je istovremeno i zabavan i pronicljiv, i blizak narodu i svestan vremena.

U pojedinim medijskim objavama navodi se i da je Milojević dobitnik Andrićeve nagrade. Međutim, u dostupnim izvorima koji su navedeni kao osnova ovog teksta ne postoji podatak o godini, delu ili zvaničnoj potvrdi te informacije, pa se ona ovde ne može predstaviti kao nesporna činjenica. U skladu sa profesionalnim standardima, ovaj pomen ostaje zabeležen samo kao medijski navod, bez daljeg zaključivanja.

Nasleđe Zorana Milojevića Ševka najjasnije se vidi u tome kako ga publika pamti: kao čoveka lika, glasa i prepoznatljive komike. U društvu koje se decenijama menja, humor ostaje jedna od najtrajnijih veza među generacijama, a Milojević je, kroz „BB Show“ i brojne televizijske nastupe, učestvovao u stvaranju tog zajedničkog jezika smeha. Njegov rad u sinhronizacijama, kako svedoči Bizetić, predstavlja onu vrstu kulturnog rada koja često ostaje u senci, a zapravo duboko oblikuje doživljaj publike. Glasovi koje pamtimo iz televizijskih formata i adaptacija često postaju deo privatne istorije gledaoca, deo porodičnih gledanja, citata i uspomena. Milojevićev doprinos u tom prostoru ostaje važan upravo zato što je bio diskretan, ali rasprostranjen, prisutan u stotinama trenutaka koje publika nije nužno povezivala sa njegovim imenom, ali jeste sa osećajem da je nešto bilo duhovito, tačno i živo.

Iza sebe je ostavio porodicu, decu i unuke, kako je navedeno u oproštajnoj poruci. Ta činjenica, izgovorena bez patetike, podseća da iza svake javne uloge stoji privatni svet, i da se odlazak umetnika nikada ne meri samo njegovim titulama, već i prazninom koja ostaje u krugu najbližih.

Odlazak Zorana Milojevića Ševka, umetnika čije je ime vezano za televizijski humor, glas, muziku i pisanu reč, predstavlja gubitak za srpsku kulturnu scenu i za publiku koja je u njegovim ulogama pronalazila predah, radost i prepoznavanje. U trenucima kada se opraštamo od ljudi koji su obeležili jedno vreme, najtačnije reči često su one najjednostavnije. Ostaju uspomene, ostaju snimci, ostaju rečenice koje se i dalje prepričavaju, i ostaje zahvalnost što je svojim talentom umeo da mnogima ulepša dan. Neka mu je večna slava i hvala.