Čitulje se pišu prema ustaljenim pravilima, ali uvek ostavljaju prostor za lični izraz i poruku porodice. Iako deluju jednostavno, čitulje imaju jasnu strukturu koja pomaže da informacija bude tačna i dostojanstvena, posebno u trenucima kada su ljudi pod stresom i lako se potkradu greške. Dobra čitulja je istovremeno obaveštenje o smrti i kratak, miran trag poštovanja koji ostaje dostupan onima koji traže informaciju o sahrani, saučešću ili sećanju.
U praksi se ovaj termin koristi na dva načina. Negde se reč čitulja koristi kao sinonim za umrlicu, odnosno klasičnu objavu smrti sa osnovnim podacima. A ponovo na drugim mestima, posebno na portalima, čitulja se često koristi i kao širi naziv, kao okvir za različite vrste objava, tako da čitaoci dobiju jasan kontekst bez mešanja namene i bez zabune. Bitno je naglasiti da umrlica, poslednji pozdrav i pomen nisu isto, iako se u razgovoru ponekad sve naziva čituljom.
Umrlica je pre svega obaveštenje o smrti i najava ispraćaja. Ona odgovara na pitanje ko je preminuo i kada i gde se održava sahrana ili ispraćaj. Poslednji pozdrav je oproštajna poruka, najčešće kraća i emotivnija, koja se objavljuje kao znak poštovanja i ličnog odnosa. Može da je napiše bilo ko ko želi da se javno oprosti, porodica, prijatelji, kolege, komšije, kolektiv ili bilo ko, ko oseća potrebu. Pomen je objava sećanja koja se najčešće vezuje za godišnjice, ali se koristi i šire: ljudi često objavljuju pomen na rođendan preminulog, uoči praznika ili onda kada osećaju potrebu da sećanje podele sa drugima. Takođe, pomen se koristi i kao najava obreda (parastosa, pomen-službe, liturgije, izlaska na groblje ili okupljanja porodice), kada porodica želi da informiše širi krug ljudi o mestu i vremenu.
Kako se piše umrlica
Kada pišete umrlicu, najpre vodite računa o identifikaciji osobe. Puno ime i prezime preminulog treba da stoji na početku i da bude napisano tačno, sa svim slovima i dijakriticima, jer pogrešno slovo ili izostavljen znak može promeniti prezime i otežati pretragu. Ako porodica želi, može se dodati i nadimak po kome je osoba bila poznata, ali je važno da nadimak dopuni, a ne da zameni puno ime. Odmah uz ime obično ide godište, godina smrti ili starost, jer to pomaže čitaocima da ne pomešaju osobe sa istim imenom.
Nakon identifikacije sledi jasna rečenica kojom se saopštava smrt. Često pitanje je da li se u umrlici navodi uzrok smrti. U najvećem broju slučajeva se ne navodi, jer je dovoljno saopštiti činjenicu na miran i dostojanstven način. Ako porodica smatra važnim, može se dodati formulacija poput posle kraće ili posle duže bolesti, ali i tada je najbolje ostati umereno informativan i ne ulaziti u privatne detalje.
Zatim dolaze praktične informacije o ispraćaju i sahrani, a to je deo zbog kog ljudi najčešće čitaju ovakve objave. Dobar redosled je, datum i vreme, mesto gde se održava opelo ili ispraćaj, lokacija groblja i tačno mesto sahrane ili polaganja urne. Ako je u pitanju kremacija, korisno je jasno napisati da li se ispraćaj održava pre kremacije i da li će urna biti položena istog dana ili naknadno. Mini odgovor koji mnogi traže glasi ovako: da li moram da navedem tačnu satnicu? Da, jer bez vremena objava nije praktična i ljudi ne mogu da se organizuju.
Na kraju se navodi ko objavljuje vest, najčešće ožalošćena porodica, ali to mogu biti i drugi bliski ljudi. U ovom delu nema potrebe za predugačkim objašnjenjima, dovoljno je da stoji porodica ili uži krug, uz eventualno navođenje odnosa, na primer supruga i deca, sin i ćerka sa porodicama, brat i sestra, unuci. Ako želite da dodate rečenicu saučešća, može stajati u jednoj kratkoj, mirnoj formi, bez naglašavanja i bez patetike.
Kako se piše poslednji pozdrav
Poslednji pozdrav se piše drugačije od umrlice, jer mu cilj nije da informiše o vremenu sahrane, već da izrazi oproštaj. On stoji samostalno kao posebna objava i manje je formalna od umrlica. Ime može stojati kao nadimak, nema potrebe za navodima o datumu rođenja ili smrti. Poslednji pozdrav pišu svi koji žele ili osećaju potrebu, dakle nije rezervisan samo za porodicu. Prirodno je da ga objave i prijatelji, kolege, sportski klub ili firma, posebno kada žele da pošalju javnu poruku zahvalnosti ili poštovanja. Da li poslednji pozdrav mora da sadrži podatke o sahrani? Ne mora, jer to nije njegova namena, ali može da ih sadrži ako onaj ko objavljuje želi da pomogne drugima da se informišu.
Kako se piše pomen
Pomen se u praksi najčešće povezuje sa godišnjicama, ali nije ograničen samo na taj okvir. Može biti i mirna poruka sećanja bez najave bilo kakvog događaja. Drugi čest oblik je pomen kao najava obreda: parastos u crkvi, pomen-služba, odlazak na grob ili okupljanje porodice, pa se tada navode datum, vreme i mesto obreda. Mini odgovor: da li je pogrešno objaviti pomen van godišnjice? Nije, jer je to privatna potreba porodice i bliskih ljudi, a javna objava služi da se sećanje podeli sa onima koji su preminulog poznavali.
Najčešće greške
Netačno napisano ime, pogrešan datum, pogrešno vreme, pogrešno mesto. U online objavama se dodatno pojavljuje greška u pisanju bez dijakritika, što može otežati pretragu i ostaviti utisak nemarnosti, pa vredi odvojiti minut više da se sve proveri (C-Č, S-Š, Dj-Đ).
Primeri
Evo nekoliko primera pravilno napisanih čitulja:
