Prva subota posle sahrane

U ovom vodiču objašnjavamo korak po korak šta porodica tada radi: ko odlazi na grob, šta se nosi, kako ritual izgleda u gradu i na selu, te odgovaramo na česta pitanja.

Značaj prve subote posle sahrane (sedmine)

U pravoslavnoj tradiciji uobičajeno je da se poseban pomen održi sedmog dana nakon smrti, što najčešće pada upravo prve subote posle sahrane. Ovaj običaj naziva se sedmina i predstavlja nastavak brige za pokojnikov duh u danima posle pogreba. Na sedminu porodica izlazi na grob kako bi upalila sveće i izmolila molitvu za dušu preminulog. Time se obeležava prva nedelja otkako pokojnika nema, što ima i duhovni i emotivni značaj – porodica tada prvi put završava sedmodnevni ciklus žalosti.

Tradicionalno se veruje da je duši preminulog naročito bitno moliti se za nju u ovim ranim danima. Sedmina je prilika da se porodica ponovo okupi u molitvi, nakon što su prošli najteži trenuci samog ispraćaja. Iako crkva danas ne propisuje strogo obaveznu molitvu tačno sedmog dana (već preporučuje parastose na 40 dana, pola godine i godinu), mnoge porodice i dalje drže do običaja sedmine kao dela svog nasleđa.

Korak-po-korak: Kako se obeležava prva subota posle sahrane

Planiranje i okupljanje porodice

Porodica unapred dogovara odlazak na groblje prve subote nakon sahrane. Obično nema formalnih pozivnica – na grob izlaze najbliži članovi porodice i eventualno poneki prijatelj koji je veoma blizak. U gradskoj sredini to je često uži krug (npr. supruga i deca), dok se u manjim sredinama može pridružiti i bliža rodbina iz komšiluka. Važno je poneti sve što je potrebno (sveće, upaljač, možda malo tamjana ako se koristi, svežu vodu za cveće) i spremiti kuvano žito ako porodica želi da ga podeli na grobu (neke porodice pripremaju manju količinu koljiva i za sedminu, po ugledu na sahranu).

Odlazak na grob i priprema

U dogovoreno vreme (obično prepodne u subotu) porodica dolazi na grob pokojnika. Pre nego što počnu molitvu, urede grobno mesto – ako je potrebno, uklone uvelo cveće ili lišće i zapale sveće. Često se ponese svež buket ili venci od sahrane ako su uklonjeni, da bi grob bio dostojanstveno uređen. Ukoliko ima skuvanog žita, posuda sa koljivom se stavi na grob pored krsta, a vino se pripremi za prelivanje или за здравицу pokojniku.

Paljenje sveća i molitva

Svi prisutni pale sveće za pokoj duše umrlog. Najčešće se sveće zapale i pobodu u zemlju ili držač na grobu. Zatim se okupljeni pomole. Molitva može biti lična – Očenaš ili druga molitva za upokojene koje porodica zna. U nekim krajevima u ovu prvu subotu može doći i sveštenik (posebno ako je sedmina tačno sedmog dana) da održi mali pomen, premda to nije stroga obaveza. Bitno je da prisutni u tišini i pobožnosti odvoje nekoliko minuta i pomenu ime pokojnika u molitvama, moleći za njegov mir. Ovo je srž sedmine – zajednička molitva porodice na grobu sedam dana nakon smrti.

Pomen i običaji na grobu

Nakon molitve, prisutni mogu obaviti neke kraće običaje koji su slični kao na samoj sahrani. Negde je uobičajeno da se grob prelije vinom u znak sećanja (mala količina crnog vina preliva se preko zemlje na grobu u obliku krsta). Ako postoji kuvano žito, sada se deli među prisutnima – svaki od članova uzme po kašiku-dve žita u znak zajedništva sa pokojnikom (isto kao na dan sahrane ili 40 dana). Takođe, ako je porodica ponela malo hleba, kolačića ili slatkiša, mogu ih podeliti okupljenima i ostaviti malo na grobu. U nekim mestima običaj je da se na sedminu ponese onoliko malih sveća koliko je dana prošlo od smrti (sedam sveća), ali važnije od brojanja jeste sama molitva.

Završetak obreda i povratak kući

Po završetku pomena, sveće se ostave da dogore (ili ugase i ponesu, zavisno od lokalnog običaja). Porodica se tada u miru razilazi. Neretko najbliži rođaci nakon groblja provedu vreme zajedno – ili u kući pokojnika ili u domu onoga ko je organizovao – gde popiju kafu i pojedu nešto posno (ako je post) ili mrsno, ne formalno kao daća već skromno okupljanje. Cilj je da porodica bude na okupu tog dana. U gradovima se često sedmina završi samo obilaskom groba, dok se u tradicionalnim sredinama nakon toga priređuje ručak za najuže članove (ali znatno manjeg obima od onog posle sahrane).

Ko učestvuje u sedmini?

Prva subota posle sahrane nije događaj na koji se zove široki krug ljudi, već uglavnom intimni čin porodice. U običajnom pravilu, tog dana na grob izlaze najbliži srodnici: supružnik, deca, unuci, braća, sestre pokojnika. Oni su većinom i bili prisutni svakog dana od smrti, ali sedmina označava konkretan dan okupljanja. Ponegde se veruje da ko nije mogao prisustvovati sahrani, treba da dođe na sedminu da bi odao počast pokojniku. Ipak, u drugim krajevima smatraju da ne treba povećavati broj ljudi – dovoljno je da budu samo oni koji su i do tada dolazili.

U ruralnim sredinama sedmina može poprimiti nešto masovniji karakter – recimo, pridruže se tetke, stričevi, ujne i drugi bliski rođaci iz sela. Komšije mogu ponovo doći ako su vrlo bliski pokojniku. U gradovima je prva subota znatno povučenija – često se svega par članova porodice tiho ode pokloniti na grob. То није јавna ceremonija, већ porodična stvar.

Vredno je napomenuti da u nekim selima postoji običaj da porodica izlazi na grob svakog narednog vikenda tokom perioda od 40 dana ili čak prve godine posle sahrane . Na primer, zabeleženo je da u pojedinim krajevima porodica odlazi na groblje svake subote u prvoj godini žalosti. Time se kontinuirano održava sećanje na pokojnika. U gradskim uslovima ovako učestali odlasci nisu praktični, ali mnogi ipak posete grob barem na 40 dana i godišnjicu. Sedmina ostaje, dakle, prvi od ovih pomena koji drže najprivrženiji članovi porodice.

Šta se nosi na prvu subotu posle sahrane?

Za odlazak na groblje sedmog dana nije potrebno nositi mnogo stvari, već samo ono osnovno za jedan kratak pomen. Pre svega, nose se sveće – dovoljno je poneti po jednu sveću za svakog ko će je zapaliti na grobu. Ako očekujete više ljudi, ponesite više sveća (ali obično sedmini ne prisustvuje velika grupa). Potrebna je i šibica ili upaljač, možda kutijica sa peskom ili svećnjak ako grob nema gde da se zabode sveća.

Porodica najčešće ponese i malo crnog vina – to može biti čaša ili flašica, čisto da se prelije grob i žito (ako se nosi). Vino je simbol Hristove krvi i Božjeg milosrđa i koristi se u svim pomenima za prelivanje žita i groba. Takođe, mnogi ponesu kuvano žito (koljivo), ali u manjoj količini nego za sahranu ili 40 dana. Žito za sedminu može biti spremljeno od manje pšenice, tek toliko da se simbolično ponese – neke porodice ovaj korak preskoče, dok druge drže da se „mora“ imati makar činijica žita koju će sveštenik ili starešina porodice blagosloviti i podeliti prisutnima. Žito simbolizuje veru u vaskrsenje (zrno koje umre pa iznikne novi život) i svako zrno je molitva za pokojnika.

Osim toga, može se poneti hleb (pogača) ako porodica želi da na grobu prelomi i podeli parčad hleba, najčešće premazana medom. Ovaj običaj meda i hleba takođe je simboličan – med predstavlja sladost večnog života koja se želi duši pokojnika. Ipak, za sedminu to nije obavezno; чешће се овај običaj izvodi na 40 dana.

Važno je napomenuti da sedmina nije vreme za veliku količinu hrane i pića. Dovoljno je pomenuto žito, vino i eventualno nekoliko kolačića ili bombona koje će porodica među sobom podeliti na kraju. Sveštenstvo često apeluje da se na groblju ne priređuju gozbe i da se ne nosi preterano mnogo hrane – suština je u molitvi, ne u trpezi. Dakle, držite obeležavanje jednostavnim i dostojanstvenim.

Razlike: grad i selo

Običaji prve subote posle sahrane mogu se razlikovati zavisno od sredine. U gradovima, sedmina je često tiha i privatna. Ne objavljuje se javno niti se široko najavljuje. Porodica može obavestiti najbliže rođake i prijatelje, ali generalno nema uobičajenog „skupa“ kao na sahrani. Pomen se obavi diskretno, bez prisustva velikog broja ljudi i najčešće bez prisustva sveštenika (osim ako porodica posebno ne organizuje parastos u crkvi tog dana, što je ređe).

Na selu i u manjim mestima, sedmina je vidljivija u zajednici. Komšije obično znaju da je prva subota i mnogi će sami doći ili poslati nekoga da upali sveću na grobu. Ukoliko je sveštenik iz manjeg mesta, moguće je da će i on obići grob ili održati kratak obred ako porodica to želi. Takođe, na selu je uobičajenije da se posle obilaska groba porodica okupi na zajedničkom ručku. Taj ručak je manji nego onaj posle sahrane, ali se opet sprema posna ili mrsna trpeza (u zavisnosti od dana) za rodbinu.

Još jedna razlika je u učestalosti odlazaka na groblje: dok se u gradu porodica možda vrati na grob tek na 40 dana, u tradicionalnim sredinama izlazi se i narednih subota. Kao što je pomenuto, negde se do četrdesetog dana odlazi svakog sedmog dana da se zapali sveća i pomoli za pokojnog. Ово pokazuje jačinu običaja u ruralnim predelima – zajednica i porodica nastavljaju redovno da brinu o grobu i sećanju.

Najčešća pitanja o sedmini

• Da li je obavezan dolazak sveštenika na sedminu? – Ne. Prva subota posle sahrane najčešće se obeležava bez prisustva sveštenika, osim ako porodica to izričito želi. Crkva prvenstveno preporučuje parastos na 40 dana, dok sedmina spada u narodni običaj. Ipak, ako porodica želi, može zamoliti sveštenika za kratak pomen на grobu sedmog dana. U praksi, mnogi sveštenici će rado izaći u susret, ali to nije stroga dužnost. Sedmina se može valjano obaviti i porodičnom molitvom.

• Ko sve treba da ide na sedminu? – Nema strogog pravila niti velikog pozivanja – ide onaj ko oseća potrebu i ko je u mogućnosti. Pre svega najbliža porodica, kao i svaki prijatelj ili rođak koji želi još jednom da oda počast. Neki smatraju da oni koji nisu mogli biti na sahrani treba da dođu tog dana, ali to zavisi od običaja porodice. U suštini, dovoljan je uži krug; važno je da ne ostane grob bez ikoga na tu subotu.

• Šta ako ne možemo otići na groblje prve subote? – Ukoliko okolnosti spreče porodicu da baš tog dana izađe na grob (npr. bolest, putovanje ili loše vreme), nije greh pomeriti obi­lazak. Možete otići čim budete u mogućnosti, ili barem zapalite sveću kod kuće u znak sećanja. Suština je u sećanju i molitvi za pokojnika. Čak i ako ste daleko od groba, možete u subotu upaliti sveću i pomoliti se – najvažnije je setiti se svojih mrtvih i pomoliti se za njih, bilo na groblju bilo kod kuće.

• Da li se na sedminu sprema neka hrana za goste? – Prva subota nije velika daća kao posle sahrane. Običaj je da, ako se ljudi okupe posle groblja, to bude u krugu porodice uz skroman obrok (često posna hrana ako je sreda ili petak, ili nešto jednostavno). Nema uobičajenog „gošćenja“ šireg kruga ljudi. Savet je da se izbegne svaka raskoš: dovoljno je poslužiti kafu, čaj, neko pecivo ili posnu čorbu – kako bi se porodica okrepila posle obilaska groba. Bitnija od hrane jeste zajednička molitva i razgovor o pokojniku, koji mogu pružiti utehu.

Prva subota posle sahrane, dakle, nije obaveza propisana crkvenim kanonom, ali predstavlja lep običaj kojim porodice u Srbiji i šire neguju sećanje na preminulog u prvim danima žalosti. Ovim činom se simbolično zaključuje prva nedelja bez voljene osobe, uz nadu i molitvu da počiva u miru. Sedmina spaja porodicu u molitvi i pokazuje da ljubav i sećanje ne prestaju s poslednjim oproštajem, već traju i kroz sve naredne dane sećanja.