Vodič za suočene sa smrću u inostranstvu (sahrana u Srbiji)

Gubitak voljene osobe u tuđini predstavlja izuzetno težak trenutak – toplina porodice i podrška zajednice pomažu da se kroz ovaj proces prođe uz saosećanje.

Suočavanje sa smrću bliske osobe nikada nije lako, a posebno je složeno kada se smrt dogodi u inostranstvu. Pored emotivnog bola i šoka, porodica se tada mora suočiti i sa nizom administrativnih i logističkih koraka u stranoj zemlji. Ovaj detaljan vodič, napisan toplim i saosećajnim tonom, pomoći će vam da korak po korak razumete kako preminulu osobu prevesti i sahraniti u Srbiji. U nastavku su jasno objašnjeni svi potrebni koraci – od prvih mera neposredno posle smrti, preko komunikacije sa srpskim konzulatom i pribavljanja dokumentacije, do organizacije sahrane u domovini. Cilj je da uz praktične savete i strukturiran prikaz procedura porodici olakšamo snalaženje u ovim teškim trenucima.

1. Prvi koraci nakon smrti u inostranstvu (kontaktiranje lokalnih vlasti)

Kada dođe do smrti voljene osobe u inostranstvu, prvo je potrebno obavestiti lokalne vlasti. To praktično znači da odmah pozovete lekara ili hitnu pomoć u zemlji u kojoj ste – medicinsko osoblje treba zvanično da konstatuje smrt i izda početnu potvrdu o smrti​. Ako je osoba preminula u bolnici, osoblje bolnice će obaviti ove korake. U slučaju da je smrt nastupila van zdravstvene ustanove (npr. u privatnom smeštaju, na javnom mestu ili usled nesreće), potrebno je pozvati policiju – policija će pokrenuti odgovarajuće procedure, naročito ako su okolnosti smrti nejasne ili je došlo do nesrećnog slučaja​. U takvim situacijama može biti naložena i obdukcija (autopsija) kako bi se utvrdio tačan uzrok smrti​.

Zbrinjavanje tela: Nakon što lekari potvrde smrt, obično se organizuje prebacivanje tela u lokalnu mrtvačnicu (kapelu) ili u pogrebno preduzeće u toj zemlji. Važno je da sačuvate svu dokumentaciju koju dobijete od lekara ili policije (npr. preliminarnu potvrdu o smrti, zapisnik policije u slučaju nesreće i slično), jer će vam kasnije trebati. Takođe, obavezno identifikujte preminulu osobu (lična dokumenta poput pasoša ili lične karte pomoći će u potvrdi identiteta) i obavestite najbliže članove porodice u Srbiji o događaju kako biste zajednički odlučili o narednim koracima. Iako je ovo izuzetno težak trenutak, pravovremeno preduzimanje prvih koraka osiguraće da dalja procedura teče što je moguće lakše.

2. Obaveštavanje najbližeg konzulata Republike Srbije (pomoć oko papirologije)

Jedan od prvih ljudi kome bi trebalo da se obratite nakon lokalnih vlasti jeste diplomatsko-konzularno predstavništvo Republike Srbije (ambasada ili konzulat) u zemlji u kojoj se smrt dogodila. Najbliži konzulat ili ambasada Srbije pružaju podršku svojim državljanima u vanrednim situacijama, uključujući i smrtne slučajeve. Odmah kontaktirajte konzulat (telefonom dežurne službe, koji je najčešće dostupan 24/7, ili lično ako je moguće) i prijavite da je došlo do smrti. Konsularni službenik će vam saosećajno objasniti naredne korake i dati uputstva o potrebnoj dokumentaciji.

Konzulat će obično tražiti da im dostavite osnovne podatke i ključna dokumenta o preminulom radi pokretanja procedure za prevoz posmrtnih ostataka. Ta dokumenta obuhvataju pasoš preminule osobe, lokalnu lekarsku potvrdu o smrti, kao i izvod iz matične knjige umrlih (smrtni list) izdat od strane nadležnih organa zemlje u kojoj je smrt nastupila​. Takođe, od vas može biti zatraženo da dostavite dokaz da ćete imati gde da sahranite pokojnika u Srbiji – npr. potvrdu o obezbeđenom grobnom mestu ukoliko ga već imate ili ste ga rezervisali (ovo je naročito bitno ako preminula osoba nije državljanin Srbije)​. Konsularno osoblje će vas obavestiti i o eventualnoj dodatnoj dokumentaciji prema propisima te strane države ili posebnim okolnostima slučaja. Svu tu dokumentaciju ćete kasnije koristiti za dobijanje sprovodnice.

Šta je sprovodnica?
Sprovodnica je zvanična dozvola Republike Srbije za prenos posmrtnih ostataka preko granice u domovinu. Konzulat, nakon pregleda dostavljenih dokumenata, izdaje sprovodnicu koja će pratiti posmrtne ostatke do Srbije. Bez sprovodnice se ne može obaviti unos tela ili urne u Srbiju​. Zato je važno da što pre pokrenete ovaj postupak preko konzulata. Konsularno osoblje će vam pomoći da popunite zahtev za sprovodnicu i proveriće da li su svi papiri u redu kako bi dozvola bila izdata što brže. Budite spremni da pružite informacije o tome gde planirate sahranu u Srbiji i način transporta (kopnenim putem ili avionom), jer se i ti podaci unose u zahtev​.

Konzulat može takođe poslužiti kao veza sa lokalnim vlastima – mogu potvrditi identitet preminulog, obavestiti matičnu službu u Srbiji po potrebi, pa čak i pružiti vam kontakte lokalnih pogrebnih preduzeća ili prevodilaca. Ne oklevajte da pitate konzulat za pomoć; tu su da olakšaju porodici procedure koliko god je to moguće u ovakvim situacijama.

3. Dobijanje zvaničnog izvoda o smrti i prevod dokumentacije

Paralelno sa kontaktiranjem konzulata, potrebno je da pribavite zvanična dokumenta o smrti u zemlji gde se događaj desio. Ključni dokument je izvod iz matične knjige umrlih (smrtni list) koji izdaje nadležni matičar ili opštinska uprava države u kojoj je osoba preminula​. Ovaj dokument je zvanična potvrda činjenice smrti i biće potreban i za transport i za kasnije administrativne postupke u Srbiji (kao što je upis smrti u srpski matični registar). Postupak dobijanja smrtovnice razlikuje se od zemlje do zemlje – negde to porodica pokreće lično u opštini, a negde pogrebno preduzeće automatski prijavljuje smrt matičaru. Raspitajte se kod lokalnih vlasti ili u bolnici kako se dobija smrtni list; često će vam trebati prethodno izdatu lekarsku potvrdu o smrti da biste dobili ovaj izvod.

Pored smrtovnice, pribavite i lekarski izveštaj o uzroku smrti (ako već niste dobili). U mnogim zemljama lekar ili patolog izdaje poseban dokument koji navodi uzrok smrti (npr. prirodna smrt, bolest, povreda itd.)​. Ovaj izveštaj je važan za srpske organe kako bi se znalo da li je potrebna neka dodatna dozvola (npr. u slučaju zaraznih bolesti) i generalno je deo dokumentacije za transport.

Prevodi dokumenata: Dokumenta izdata u inostranstvu biće na stranom jeziku, te je gotovo uvek potrebno obezbediti prevod na srpski jezik. Preporuka je da to bude sudski tumač (ovlašćeni prevodilac) kako bi prevod bio službeno priznat. Prevedite najmanje smrtni list, a po potrebi i lekarski izveštaj o uzroku smrti, kao i dozvolu za prevoz tela ako nije višejezična. Neke države izdaju tzv. internacionalni izvod iz matične knjige umrlih – on je često već na više jezika (na osnovu međunarodne konvencije) i takav dokument je poželjno tražiti jer može biti prihvaćen bez prevoda u Srbiji. Na primer, zemlje EU često imaju višejezični obrazac. Proverite sa lokalnim matičarem da li mogu izdati internacionalni formular. Ukoliko to nije moguće, onda će biti neophodan prevod originala.

Legalizacija (Apostille): Osim prevoda, proverite da li je potrebno da strani smrtni list bude legalizovan za upotrebu u Srbiji. Legalizacija je formalno overavanje dokumenta od strane nadležnog organa zemlje izdavanja (često putem Apostille pečata, prema Haškoj konvenciji). Konzularno odeljenje vam može dati informaciju da li je Apostille potreban za tu zemlju i taj dokument​. U praksi, ako dobijete međunarodni višejezični izvod, često Apostille nije potreban, ali ako je dokument na lokalnom obrascu, verovatno će trebati Apostille ili konzularna overa da bi ga naši organi priznali. Ove informacije su važne posebno za kasniji upis smrti u Srbiji (videti Korak 8).

Saveti: Zatražite više originalnih kopija izvoda o smrti od lokalnih vlasti (često se mogu dobiti 2-3 primerka). Trebaće vam najmanje jedan za transport (konzulatu), jedan za prijavu smrti u Srbiji i eventualno dodatni za osiguranje ili druge potrebe. Originalna dokumenta pažljivo čuvajte i napravite kopije za svaki slučaj. Iako birokratija u času tuge deluje nepodnošljivo, ovi dokumenti će osigurati da preminula osoba bude ispraćena na dostojanstven način i da kasnije ne bude pravnih problema oko potvrde smrti.

4. Angažovanje pogrebnog preduzeća u inostranstvu i u Srbiji (organizacija prevoza)

Međunarodni prevoz posmrtnih ostataka je logistički i administrativno zahtevan poduhvat, te je gotovo neophodno angažovati profesionalno pogrebno preduzeće koje ima iskustva sa međunarodnim transportom pokojnika​. U ovakvim situacijama porodica ne mora sama da koordinira svaki korak – specijalizovane firme preuzeće veliki deo obaveza na sebe, što omogućava porodici da se usredsredi na tugu i sećanje, dok profesionalci brinu o tehničkim detaljima.

Pogrebno preduzeće u inostranstvu: U zemlji gde je smrt nastupila, možete angažovati lokalnu pogrebnu službu koja će preuzeti telo iz bolnice ili mrtvačnice, obaviti pripremu za transport (npr. balzamovanje i smeštanje u odgovarajući transportni kovčeg) i srediti lokalnu dokumentaciju. Transport posmrtnih ostataka zahteva posebnu opremu i vozila – specijalni mrtvački sanduk sa metalnom (cinkovanom) oblogom koji sprečava curenje i širenje bilo kakvih štetnih materija, hermetičko zatvaranje, kao i vozila sa posebnom rashladnom opremom za kopneni prevoz​. Avio prevoz zahteva takođe specijalno upakovan kovčeg prema standardima avio-kompanija. Pogrebnici u inostranstvu će znati ove propise i osigurati da je sve urađeno prema lokalnim i međunarodnim standardima (posebno prema zdravstveno-sanitarnih zahtevima za transport)​.

Profesionalna pogrebna firma će savetujući se s vama, takođe prikupiti svu potrebnu dokumentaciju na lokalu – od matičara, lekara, policije – i pripremiti je za predaju konzulatu i srpskim vlastima. Neke međunarodne pogrebne službe nude kompletnu uslugu “od vrata do vrata”, što znači da će oni koordinirati i sa konzulatima i sa lokalnim pogrebnicima u Srbiji​. Time se osigurava da sve teče po planu, a porodica dobija redovne informacije. Pre nego što angažujete firmu, možete se konsultovati i sa srpskim konzulatom – ponekad drže listu proverenih pogrebnih preduzeća u regionu ili vam mogu dati preporuku. Takođe, korisno je pitati za ponudu cene unapred i vremenski okvir transporta.

Pogrebno preduzeće u Srbiji: Uporedo, ili alternativno, možete angažovati i pogrebno preduzeće u Srbiji koje se bavi međunarodnim transportom. Mnoga veća pogrebna preduzeća u Srbiji (posebno u većim gradovima poput Beograda, Novog Sada itd.) nude uslugu preuzimanja posmrtnih ostataka iz inostranstva. Ona često imaju svoje ekipe ili saradnike u drugim državama. Takva firma iz Srbije može planirati transport, poslati pogrebno vozilo i tim po telo u inostranstvo ili organizovati avio-transport, i zatim dovesti posmrtne ostatke do željenog mesta sahrane u Srbiji. Prednost angažovanja srpske firme je komunikacija na maternjem jeziku i mogućnost da isti organizator brine i o transportu i o sahrani kasnije. Bitno je da porodica ima poverenja u odabranu firmu – proverite njihove reference, iskustva drugih ljudi (ako je moguće), i da li imaju sve potrebne licence.

Troškovi i osiguranje: Troškovi prevoza posmrtnih ostataka iz inostranstva mogu biti značajni. Cena zavisi od udaljenosti, načina transporta i usluga koje su potrebne. Kopneni prevoz specijalnim vozilom se obično naplaćuje po kilometraži (plus troškovi pogrebne opreme, carinskih taksi, putarina i sl.), dok avio prevoz zavisi od tarife kargo transporta za kovčeg (ili urnu) na datoj relaciji, plus trošak pogrebnog sanduka i lokalnih taksi. Na primer, javno komunalno preduzeće pogrebne usluge u Beogradu navodi da cenu drumskog prevoza određuje kilometraža i da je teško dati precizan okvir bez konkretnog slučaja​. Porodica snosi troškove prevoza, osim ukoliko postoji polisa osiguranja koja to pokriva​. Zato obavezno proverite da li je preminula osoba imala putno osiguranje, zdravstveno osiguranje sa pokrićem repatrijacije, članstvo u automobilskim klubovima (neki paketi članstva imaju benefit pokrića za slučaj smrti u inostranstvu) ili osiguranje preko poslodavca. Ukoliko postoji takvo osiguranje, kontaktirajte osiguravajuću kuću što pre. Osiguranje može pokriti deo ili čitave troškove transporta, a često imaju i ugovorene pogrebne firme koje organizuju prevoz. To bi značajno finansijski rasteretilo porodicu. U suprotnom, budite spremni da avansno platite određene usluge pogrebnom preduzeću, ali i pitajte da li postoji mogućnost plaćanja na rate ili odloženo (neka preduzeća nude razumevanje u tim trenucima).

Komunikacija i podrška: Kvalitetno pogrebno preduzeće će, pored tehničke usluge, pružiti i saosećajnu komunikaciju. Trebalo bi da vam budu na raspolaganju za sva pitanja – od toga kako teče procedura, do saveta šta vi kao porodica treba da pripremite. Nemojte se ustručavati da im kažete svoje želje (npr. ako želite da preminuli bude obučen u određenu odeću, ili da li da se radi balzamovanje ili ne). Oni će vas posavetovati šta je izvodljivo prema propisima. Takođe, redovno održavajte kontakt sa odabranim pogrebnicima (bilo lokalnim bilo srpskim) i tražite izveštaj o tome dokle se stiglo sa dobijanjem papira i planiranjem puta. Znanje da profesionalci brinu o svemu može donekle umanjiti stres za porodicu u žalosti​.

5. Carinske i granične procedure prilikom prenosa posmrtnih ostataka

Prelazak granica sa posmrtnim ostacima regulisan je posebnim propisima, ali ne brinite – ako ste pribavili svu potrebnu dokumentaciju i imate ovlašćeno pogrebno preduzeće, procedure na granici uglavnom teku glatko. Suština je u tome da svaka zemlja kroz ili u koju se posmrtni ostaci prenose zahteva određena uverenja i dozvole kako bi odobrila tranzit. U slučaju Srbije, kao što smo naveli, ta ključna dozvola je sprovodnica Republike Srbije​. Bez sprovodnice se telo ili urna ne mogu uvesti u Srbiju, stoga ćete je imati uz sebe (ili uz pogrebni transport) pre polaska.

Kada se približavate granici Srbije (ili druge tranzitne države ako putujete kopnom), pripremite dokumenta za uvid. Na srpskoj granici će carinski i granični službenici zatražiti da vide sprovodnicu, kao i prateća dokumenta: strani smrtni list, dozvolu za prevoz posmrtnih ostataka izdatu od strane države u kojoj je smrt nastupila (to je onaj dokument poput Leichenpass-a), verovatno i lekarski izveštaj o uzroku smrti, kako bi se uverili da je transport bezbedan i odobren od svih nadležnih strana​. Ova dokumenta će obično imati pogrebno preduzeće koje vrši transport i predaće ih službenicima na uvid. Preporuka je da napravite i po jednu kopiju svih papira za svaki slučaj, i da originale držite zajedno u jednoj fascikli ili futroli otpornom na vlagu.

Carinska procedura za telo: Sama tela poslatih radi sahrane ne podležu carinskim dažbinama – posmrtni ostaci nisu roba, te se ne plaćaju carine ili porezi. Međutim, carinski organ evidentira unos posmrtnih ostataka uz priloženu sprovodnicu. Procedura obično traje kratko; službenik će pregledati dokumenta i možda zaviriti u transportno vozilo ili sanduk (vizuelno, bez otvaranja zapečaćenog kovčega). Ukoliko je sve u redu sa dokumentima, dobićete odobrenje za nastavak puta. Bitno je napomenuti da kovčeg ne sme biti otvaran tokom putovanja, niti na granici – to je razlog zašto se pribavljaju sva ona uverenja unapred, kako bi granične vlasti imale poverenja da je sadržaj bezbedan i adekvatno zbrinut. Međunarodni zdravstveno-sanitarni propisi predviđaju stroge uslove pakovanja tela, što uključuje hermetički zatvoren metalni sanduk unutar drvenog kovčega i dezinfekciju – kada su ti uslovi ispunjeni i dokumentovani, prelazak granice je formalnost​.

Procedura na aerodromu (avio-transport): Ako se posmrtni ostaci transportuju avionom, oni će biti smešteni u prtljažni deo aviona kao specijalan kargo (human remains cargo). Porodica može, ali ne mora, putovati istim letom; često kovčeg putuje bez pratioca, a preuzima ga pogrebno preduzeće na odredištu. Prilikom otpreme kovčega na polaznom aerodromu, pogrebna služba i aerodromsko osoblje proveravaju da li su priloženi svi potrebni dokumenti (smrtni list, dozvole, sprovodnica) pre ukrcavanja. Slično, po sletanju u Srbiju (najčešće aerodrom Nikola Tesla u Beogradu ako je međunarodni let), službenici će pre izdavanja kovčega pregledati dokumentaciju. Porodica ili vaše odabrano pogrebno preduzeće u Srbiji treba da bude prisutno radi preuzimanja posmrtnih ostataka након што документа budu odobrena. Aerodromska carina obavi svoj deo pregleda, i potom se kovčeg preuzima za dalji transport do groblja. Sve ove korake obično koordinira pogrebno preduzeće, pa je dobro da porodica bude u kontaktu s njima i da zna tačno vreme dolaska leta i proceduru preuzimanja.

Prenos urne preko granice: Ako prenosite urnu sa posmrtnim pepelom, procedure su nešto jednostavnije, ali i dalje zahtevaju dokumenta. Sprovodnica je potrebna i za prenos urne​ – konzulat je izdaje jednako kao i za telo, samo uz dodatak potvrde o kremaciji. Urnu možete transportovati kopnom (automobilom/autobusom) ili avionom. Kod kopnenog prelaska, prijavite carinicima da nosite urnu (često je preporučljivo da urnu ne stavljate u prtljažnik prepun stvari, već da vam je pri ruci zajedno s papirima). Pokazaćete sprovodnicu za urnu i potvrdu o kremaciji koju ste dobili od krematorijuma, kako bi službenici imali dokaz o sadržaju urne i saglasnost za prenos​. Obično neće tražiti da otvarate urnu; pregled je samo formalnost uz papire. Kod avio-prevoza, mnoge avio-kompanije dozvoljavaju da urnu ponesete kao ručni prtljag, ali je obavezno unapred ih obavestiti i imati potrebne dokumente. Urna treba da bude u odgovarajućoj kutiji (najčešće ručno nošena, ne u koferu) i može proći kroz rendgen uređaj na obezbeđenju (zato je dobro da bude od materijala kroz koji X-zraci mogu proći – npr. drvo, plastika, pa čak i karbon; metalne urne mogu izazvati dodatne kontrole). Uvek imajte smrtni list i potvrdu o kremaciji pri sebi kada putujete sa urnom, za svaki slučaj.

Specijalne okolnosti: U retkim slučajevima, ako je osoba preminula od visoko zarazne bolesti (poput kuge ili velikih boginja), Srbija zahteva posebnu dozvolu Ministarstva zdravlja za unos posmrtnih ostataka. Konzulat u tom slučaju po službenoj dužnosti pribavlja tu saglasnost ministarstva pre nego što izda sprovodnicu​. Ovo je izuzetno retko, ali bitno je znati da ako je uzrok smrti neka opasna zaraza, procedura može potrajati duže jer se uključuju zdravstvene vlasti. Tada će vas i konzulat i pogrebnici savetovati o najboljim koracima (npr. možda je jedina opcija kremacija).

Podrška na granici: Imajte u vidu da niste sami ni u ovom delu procesa. Ako putujete sa pogrebnim vozilom, vozači i osoblje su iskusni u komunikaciji sa graničnim službama. Ukoliko putujete sami sa urnom, službenici su obično obazrivi i saosećajni kada vide o kakvoj situaciji je reč. Držite dokumenta spremnim, odgovorite na pitanja kratko i jasno, i ubrzo ćete moći da nastavite put kući. Jednom kada uđete u Srbiju, ostaje završni deo – organizacija sahrane i administrativni poslovi kod kuće.

6. Dokumenta potrebna za prevoz i sahranu (spisak)

U toku čitavog ovog procesa prikupili ste više različitih dokumenata. Ovaj odeljak sumira sva ključna dokumenta koja su potrebna za uspešan prevoz posmrtnih ostataka iz inostranstva i kasniju sahranu u Srbiji. Provera da li imate sve od ovoga pre polaska ka Srbiji pomoći će da izbegnete moguće probleme ili kašnjenja:

• Pasoš preminule osobe – Glavni identifikacioni dokument pokojnika. Pasoš (ili druga lična isprava, ako pasoš nije dostupan) koristi se za identifikaciju i potrebno ga je priložiti uz zahtev za sprovodnicu​. Konzulat će obično zadržati fotokopiju pasoša. Pasoš može biti kasnije vraćen porodici uz napomenu da je osoba preminula, ili poništen, u zavisnosti od propisa te zemlje.

• Izvod iz matične knjige umrlih – Zvanični smrtni list izdat od strane nadležnog organa u zemlji gde je smrt nastupila​. Ovo je dokaz o smrti koji je međunarodno priznat. Idealno je da bude na međunarodnom obrascu ili preveden na srpski (i overen Apostille pečatom ako je potrebno). Bez ovog dokumenta se ne može dokazati da je smrt nastupila, pa je on temelj celog procesa.

• Lekarska potvrda (izveštaj) o uzroku smrti – Dokument koji izdaje lekar (ili bolnica) sa navedenim uzrokom smrti​. Koristi se za potrebe dobijanja dozvola; konzulat ga zahteva pre izdavanja sprovodnice, a važan je i radi zdravstvenih propisa (npr. da se potvrdi da uzrok smrti nije nešto što bi sprečilo transport).

• Dozvola za prevoz posmrtnih ostataka (iz zemlje gde je smrt nastupila) – U mnogim državama postoji formalna dozvola koju izdaju njihove vlasti za izvoz tela. Na primer, u Nemačkoj i Austriji taj dokument se zove Leichenpass (lešopratnica)​. Slični dokumenti postoje i u drugim zemljama (u Italiji Nulla Osta, u Francuskoj Certificat de transport, itd.). Ova dozvola potvrđuje da je telo propisno pripremljeno i da država odobrava njegov iznos. Neophodna je kako za sprovodnicu, tako i za prelazak granice.

• Sprovodnica Republike Srbije – Dozvola koju izdaje srpska ambasada/konzulat za transport posmrtnih ostataka u Srbiju​. Ovo je jedan od najvažnijih dokumenata; bez sprovodnice ne možete uneti telo ili urnu u zemlju. Dobija se podnošenjem zahteva konzulatu uz sve gore navedene papire. Konzulat zadržava kopije dokumenata, a vama izdaje original sprovodnice koji putuje sa posmrtnim ostacima i predaje se na uvid srpskim organima pri ulasku u zemlju.

• Potvrda o obezbeđenom grobnom mestu u Srbiji – Ukoliko pokojnik nije bio državljanin Srbije, potrebno je dostaviti dokaz da u Srbiji postoji mesto gde će biti sahranjen​. Ovo može biti izjava ili potvrda uprave groblja da porodica poseduje grobno mesto ili da je rezervisano. Za državljane Srbije ovo formalno nije obavezno za izdavanje sprovodnice (konsulat to uglavnom ne traži osim u specifičnim slučajevima), ali je praktično dobro imati plan sahrane. U svakom slučaju, preporučuje se porodici da već tokom organizacije prevoza stupi u kontakt sa grobljem u Srbiji i obezbedi mesto.

• Potvrda o kremaciji – Ukoliko se posmrtni ostaci transportuju u obliku urne (nakon kremacije u inostranstvu), obavezno je pribaviti potvrdu/sertifikat o kremaciji od krematorijuma​. Taj dokument potvrđuje da su ostaci kremirani i da se u određenoj urni nalaze pepeli konkretne osobe. Konzulat će i njega tražiti pre izdavanja sprovodnice za urnu, a potrebno je i graničnim službama kao objašnjenje sadržaja urne.

• Sanitarni sertifikat o kovčegu – U mnogim slučajevima pogrebno preduzeće ili lokalna zdravstvena inspekcija izdaće potvrdu da je kovčeg pripremljen po međunarodnim sanitarnim propisima (hermetički zatvoren, dezinfikovan). Ovaj dokument može biti deo nacionalne dozvole za transport ili zaseban. Npr. u nekim zemljama se zahteva uverenje da je telo balzamovano. Iako nije eksplicitno naveden u srpskim propisima, imati ovu potvrdu može olakšati prelazak granica i uliva poverenje svim uključenim službama​.

• Dodatna lična dokumenta preminulog – Za upis smrti u srpske matične knjige i druge pravne radnje kasnije, korisno je imati i izvod iz matične knjige rođenih preminule osobe, eventualno i izvod iz knjige venčanih (ako je osoba bila u braku). Neki konzularni zahtevi uključuju i ova dokumenta, pogotovo ako nema pasoša pri ruci​. Ukoliko su dostupni, prikupite ih (i prevedite po potrebi).

Kada ste prikupili sve navedene dokumente, napravite spisak i još jednom proverite da li je sve ovde. Organizujte papire: jedno kompletno pismo (originali) neka prati posmrtne ostatke, a kopije zadržite uz sebe. Oznake i fiksiranje dokumentacije na kovčeg ili urnu obično obavlja pogrebnik (npr. plastificirana koverta pričvršćena na sanduk sa pratećim dokumentima). Proverite i sa pogrebnim preduzećem da li oni imaju sve što im treba. Na ovaj način izbeći ćete stres u poslednjem trenutku da nešto fali kada ste već na granici ili aerodromu.

7. Mogućnost kremacije u inostranstvu i prenos urne

U situacijama kada je prevoz celog tela previše komplikovan, skup ili iz nekog razloga neizvodljiv u željenom roku, porodica može razmotriti i kremaciju u inostranstvu kao alternativu. Odluka o kremaciji je vrlo lična i kulturno/religijski uslovljena, ali ponekad okolnosti (npr. zdravstveni razlozi ili nemogućnost brzog transporta) dovedu do toga da je kremacija najpraktičnije rešenje. Ukoliko porodica zna da bi i preminula osoba pristala na takav potez, kremacija može pojednostaviti dalju proceduru za transport.

Prednosti kremacije u inostranstvu: Nakon kremacije, posmrtni ostaci su u obliku pepela koji se smešta u urnu. Prenos urne je logistički lakši – nema potrebe za specijalnim vozilima ili balsamovanjem, nema rizika od komplikacija oko kovčega na putu i generalno je jeftiniji transport (urna je manih dimenzija i mase pa i transportni troškovi, naročito avio, znatno su manji). Takođe, procedure na granici su nešto jednostavnije (iako je i dalje potrebna dokumentacija kao što smo opisali).

Postupak kremacije: Da biste sproveli kremaciju u stranoj zemlji, obavestite lokalno pogrebno preduzeće o toj želji. U mnogim državama kremacija zahteva posebnu saglasnost porodice i često se traži pisani pristanak najbližih srodnika. Pogrebnici će vam dati obrazac ili uputstvo kako to da obavite. Nekada je potrebno sačekati određeni zakonski rok pre kremacije (npr. 48 sati od smrti, ili duže ako se radi istraga). Kada se ispune svi uslovi, telo će biti kremirano u lokalnom krematorijumu. Porodici se zatim predaju urna sa pepelom i potvrda o kremaciji (dokument koji navodi podatke o pokojniku, datumu kremacije, serijski broj urne, pečat krematorijuma itd.). Taj dokument sačuvajte pažljivo – biće potreban za transport i za kasniju sahranu urne.

Dokumentacija za prenos urne: Kao što je ranije pomenuto, i za urnu vam je potrebna sprovodnica od srpskog konzulata​. Procedura njenog dobijanja je slična: predaćete konzulu smrtni list, izveštaj o uzroku smrti, pasoš preminulog i potvrdu o kremaciji umesto dozvole za transport tela. Konzulat će izdati sprovodnicu koja eksplicitno navodi da se radi o prenosu urne. Kada imate sprovodnicu, prenos urne možete organizovati avionom (kao ručni prtljag ili kargo) ili automobilom. Urnu je poželjno smestiti u ručnu torbu ili specijalnu kutiju predviđenu za to; nemojte je pakovati u kofer koji ide u zajednički prtljag da se ne bi izgubila ili oštetila. Na granici i aerodromu, kao što smo naveli, pokazaćete sprovodnicu i potvrdu o kremaciji​ – to će biti dovoljno.

Dolazak urne u Srbiju: Po dolasku u Srbiju sa urnom, pred vama su i dalje slični koraci organizacije sahrane. Urna se može sahraniti u postojećem porodičnom grobu, u novom grobnom mestu ili položiti u kolumbarijum (zid ili prostorija za urne) ako groblje ima tu opciju. Neke porodice odluče da urnu čuvaju kod kuće privremeno ili trajno, ali zakonski posmatrano, radi evidentiranja sahrane, preporučljivo je položiti urnu na groblju. O tome nešto više u narednom koraku.

Emotivni aspekt: Kremacija je za neke ljude osetljiva tema. Važno je da porodica bude saglasna oko ove odluke i da razmotre i želje preminulog (da li je ikada izrazio stav o kremaciji). Znajte da i ako se odlučite za kremaciju, i dalje možete održati dostojanstven oproštaj i sahranu u Srbiji. Urna se može sahraniti uz verski obred gotovo na isti način kao i kovčeg. Mnogi sveštenici obavljaju opelo nad urnom, a možete organizovati i memorijalnu službu. Oproštaj i sećanje na voljenu osobu ne umanjuje se time što je telo kremirano – urnu možete položiti uz spomenik, sa svećama i cvećem, i obeležiti mesto baš kao i standardni grob. Bitno je da izaberete opciju koja je za porodicu najprihvatljivija i koja će omogućiti da preminuli počiva u miru tamo gde ste želeli.

8. Dolazak u Srbiju i organizacija sahrane (prijava smrti, zakazivanje sahrane, grobno mesto)

Kada posmrtni ostaci (bilo telo u kovčegu, bilo urna) stignu u Srbiju, porodica je na domaćem terenu i preostaje da dovrši administrativne korake u Srbiji i obavi samu sahranu. Iako ste već mnogo toga prošli, važno je još nekoliko stvari obaviti kako treba:

Prijava smrti u Srbiji: Prema propisima Republike Srbije, svaka smrt državljanina Srbije koja nastupi u inostranstvu mora biti prijavljena radi upisa u matičnu knjigu umrlih​. Upis smrti je bitan zbog zvanične evidencije i izdavanja srpskog izvoda iz matične knjige umrlih, koji će vam kasnije trebati za pravne poslove (poput ostavinske rasprave, penzije, osiguranja itd.). Postoje dva načina da prijavite smrt: (1) preko nadležnog diplomatsko-konzularnog predstavništva Srbije u zemlji gde je osoba umrla (što ste možda već pokrenuli dok ste bili tamo), ili (2) direktno u matičnoj službi opštine poslednjeg prebivališta umrlog u Srbiji​. Ako ste sve dokumente doneli sa sobom, brže je da lično odete u matičnu službu u Srbiji. Uži član porodice (supružnik, dete, roditelj) može to da učini. Potrebno je da predate strani izvod iz matične knjige umrlih (smrtni list) – idealno na višejezičnom obrascu ili, ako nije, onda preveden i overen (legalizovan) po uputstvu matičara​. Matičar će na osnovu toga upisati činjenicu smrti u centralni registar i izdati vam srpski smrtni list. Ako ste prijavu obavili preko konzulata, oni će proslediti dokumenta matičaru u Srbiji, ali taj proces može potrajati; u tom slučaju, proverite posle izvesnog vremena u matičnoj službi da li je upis izvršen. (Napomena: upis se radi u matičnoj knjizi umrlih prema poslednjem prebivalištu preminulog u Srbiji, a ako on nije imao prebivalište – onda prema mestu rođenja)​.

Preuzimanje tela/urne: Ukoliko posmrtne ostatke nije pratilo neko od porodice, sada ćete dogovoriti sa pogrebnim preduzećem predaju tela ili urne. Npr. ako je kovčeg došao avionom u Beograd, a vi ste iz drugog grada, pogrebno preduzeće može organizovati prevoz do vašeg grada. U slučaju urne koju ste sami doneli, vi je imate kod sebe i spremna je za sahranu kada vi odlučite.

Zakazivanje sahrane: Porodica sada treba da organizira sam čin sahrane. To podrazumeva nekoliko stvari:

• Kontakt sa upravom groblja: Javite se upravi groblja na kome želite da sahranite preminulog. Ako porodica već poseduje grobno mesto (porodičnu grobnicu ili parcelu), dogovorite termin sahrane sa njima. Oni će proveriti evidenciju o vlasništvu grobnog mesta i izdati dozvolu za ukop u to mesto na određeni datum. Ako nemate postojeće grobno mesto, potrebno je da rezervišete i kupite novu grobnicu ili parcelu. To se radi preko komunalnog preduzeća zaduženog za groblja u vašem gradu (npr. JKP Pogrebne usluge u Beogradu, JKP Lisje u Novom Sadu, itd.). Raspitajte se o raspoloživim mestima i troškovima kupovine. Obično će vam tražiti podatke o preminulom i vašu izjavu da ste vi organizator sahrane. Kada obezbedite mesto, uprava groblja izdaće vam potvrdu ili račun za to mesto.

• Termin i opelo: U dogovoru sa upravom groblja zakazuje se tačno vreme sahrane/opela. Groblja imaju određene termine u toku dana za sahrane. Izaberite datum koji porodici odgovara (imajući u vidu vreme potrebno da rodbina stigne, posebno ako su iz inostranstva). Ako želite verski obred (opelo u crkvi ili na groblju), kontaktirajte sveštenika vaše parohije ili sveštenika koji obavlja službu na tom groblju i dogovorite se sa njim. Verski obred nije obavezan, ali mnogim porodicama znači. Alternativno, možete organizovati i sekularnu komemoraciju ili govor, u skladu sa uverenjima pokojnika i porodice.

• Pogrebna oprema i usluge u Srbiji: Ako telo stiže u kovčegu koji je već pripremljen u inostranstvu, moguće je da je taj kovčeg privremen (transportni). Porodica može odlučiti da preminulog prebaci u drugi, svečani kovčeg za sahranu, mada nije neophodno ako je postojeći adekvatan. Pogrebno preduzeće u Srbiji može obezbediti odgovarajući sanduk, nadgrobnu ploču, organizovati nošenje kovčega, cvetne aranžmane, muziku (trubače, violinistu, po želji) i druge detalje. Dogovorite se o svim tim stavkama unapred kako biste na sam dan sahrane imali manje briga. U slučaju urne, možete nabaviti dekorativnu urnu (ako želite da se stavi u zemlju ili u nišu) ili koristiti onu koju ste doneli.

• Čitulje i obaveštenja: Jedan od praktičnih koraka je i objavljivanje čitulje (posmrtnog oglasa) u novinama ili na online portalima, kako bi šira zajednica bila obaveštena o smrti i datumu sahrane. Ovo, naravno, nije obavezno i zavisi od želje porodice da to učini javnim. Neki se odluče samo za privatno obaveštavanje rodbine i prijatelja putem telefona ili društvenih mreža. U težini trenutka, možda nemate snage da svakoga pojedinačno zovete – podela čitulje ili objava na društvenim mrežama može pomoći da se vest proširi bez da više puta prolazite kroz bolnu najavu.

Dokumenta za sahranu u Srbiji: Kada dogovarate sahranu, uprava groblja ili pogrebno preduzeće u Srbiji tražiće određena dokumenta pre samog čina sahrane. Pre svega, tražiće izvod iz matične knjige umrlih. Ako već niste dobili srpski (jer je smrt bila u inostranstvu i niste je stigli upisati), priložićete strani smrtni list i sprovodnicu kao dokaz da je sve legalno. Često će tražiti i sprovodnicu na uvid, jer ona sadrži podatke o preminulom i dozvolu za sahranu. Pogrebno preduzeće to može srediti umesto vas ako ste im predali papire. U suštini, žele da provere da je smrt registrovana i da imate pravo da pokopate tu osobu na tom groblju. Nakon sahrane, groblje će upisati u svoju evidenciju da je osoba sahranjena tu i obeležiti grob. Ako je urna u pitanju, predaje se takođe potvrda o kremaciji uz smrtni list.

Dan sahrane: Sam dan sahrane biće emotivno težak, ali trudite se da logistiku prepustite drugima koliko god je moguće. Pogrebno preduzeće će dovesti kovčeg na groblje u dogovoreno vreme, ili ćete vi doneti urnu. Sledi opelo ili komemoracija, oproštaj porodice i prijatelja i čin ukopa. Nakon što se sve završi, preuzećete iz ruku administracije groblja potvrdu o sahrani (ukoliko je imaju) i dogovoriti se o postavljanju nadgrobnog obeležja ukoliko odmah želite (neki postavljaju spomenik kasnije).

Zaključak

Organizacija prenosa i sahrane voljene osobe koja je preminula daleko od kuće nikada nije lak zadatak. Ovaj vodič vam je predstavio niz koraka koji su potrebni, ali iza svake procedure stoji razumljiva ljudska potreba da se preminulom obezbedi dostojanstven poslednji ispraćaj u rodnoj zemlji. Dok prolazite kroz sve ove birokratske i logističke zahteve, ne zaboravite na svoju emotivnu dobrobit – potražite podršku od članova porodice, prijatelja ili savetnika. Podelite zadatke: neka neko preuzme komunikaciju sa konzulatom, neko drugi sa pogrebnicima, ako vi nemate snage za sve. Ljudi oko vas žele da pomognu, samo im recite šta je potrebno.

Na kraju, kada ispunite sve formalnosti, moći ćete da se posvetite sećanju na voljenu osobu i da tugujete bez dodatnog stresa. Znajte da ste učinili sve što je bilo moguće da svog najmilijeg vratite kući i ispratite ga po njegovoj/njenoj ili vašoj želji. Taj čin ljubavi i poštovanja biće trajan izraz vaše povezanosti. U najtežim trenucima, toplina porodice, vera ili sećanje na zajedničke trenutke pružiće utehu. Nadamo se da vam je ovaj vodič bar malo olakšao put kroz složenu proceduru i doprineo da vaš voljeni bude ispraćen onako kako zaslužuje – sa punim poštovanjem, i u krugu svoje porodice, na svojoj zemlji.

Iskreno saučešće svima koji ovo čitaju zbog potrebe, i puno snage u daljim koracima. Srećno, i čuvajte uspomenu na vaše voljene.