Vodič za porodicu nakon gubitka bliske osobe

Gubitak voljene osobe zatiče nas često nespremne, u stanju šoka i duboke tuge​. Pored emocionalnog bola, porodica se iznenada suočava i sa nizom praktičnih obaveza i pitanja, od pravnih koraka odmah nakon smrti, preko organizacije sahrane, pa do sređivanja imovine i pronalaženja emocionalne podrške. Ovaj vodič pruža topao, jasan i podržavajući pregled svih ključnih koraka koje je potrebno preduzeti nakon smrti bliskog člana porodice u Srbiji.

Zakonske obaveze i prvi koraci nakon smrti

Kada dođe do smrtnog slučaja u porodici, važno je znati šta treba učiniti u prvim danima. Evo osnovnih koraka koje treba preduzeti odmah nakon što nastupi smrt:

1. Potvrđivanje smrti od strane lekara: Prvi korak je da ovlašćeni lekar potvrdi smrt i izda Potvrdu o smrti. Ako je smrt nastupila kod kuće, pozovite Hitnu pomoć (broj 194) ili nadležnog mrtvozornika (lekara sudske medicine) koji će doći, pregledati preminulog i zvanično konstatovati smrt​​. Biće potrebno da pružite osnovne podatke (ime i prezime preminulog, starost, adresa, vreme smrti, svoje ime i kontakt)​. Mrtvozornik će izdati Potvrdu o smrti na licu mesta. Ako je smrt nastupila u bolnici ili domu za stare, bolnička administracija će pripremiti otpusnu dokumentaciju i izdati Potvrdu o smrti nakon razgovora sa dežurnim lekarom​. U slučaju neobičnih ili nasilnih okolnosti smrti (nesreća, smrt na javnom mestu, samoubistvo i sl.), potrebno je uključiti i policiju radi uviđaja​, tada policija i hitna pomoć koordiniraju dalje korake (eventualnu obdukciju i prevoz tela)​.

2. Prijava smrti matičaru i smrtovnica: Sa dobijenom Potvrdom o smrti, članovi porodice treba da prijave smrt nadležnoj matičnoj službi opštine u roku od 3 dana od dana smrti (odnosno od pronalaska tela)​. Prijava se obavlja u matičnom uredu (obično na opštini) gde se sačinjava zapisnik o smrti. Matičaru ćete predati Potvrdu o smrti i dati podatke o preminulom i članovima porodice. Na osnovu prijave, matičar će izvršiti upis u Matičnu knjigu umrlih i izdati vam Izvod iz matične knjige umrlih (zvanični death certificate)​. Ovaj dokument biće neophodan za dalju organizaciju sahrane i sve pravne poslove​. Istovremeno, matičar sastavlja i službeni dokument pod nazivom smrtovnica, to je javna isprava sa svim bitnim podacima o preminulom i potencijalnim naslednicima, na osnovu koje će kasnije biti pokrenut ostavinski (nasledni) postupak​​. Matičar je dužan da u roku od 30 dana dostavi smrtovnicu sudu, koji zatim po službenoj dužnosti pokreće ostavinsku raspravu​. Napomena: Prilikom prijave smrti obično se predaju i lična dokumenta preminulog (lična karta, zdravstvena knjižica) radi evidencije o prestanku važenja.

3. Kontaktiranje pogrebnog preduzeća: Paralelno sa prijavom smrti, porodica treba da odabere i kontaktira pogrebno preduzeće koje će preuzeti brigu o telu i organizaciji sahrane. Pogrebno preduzeće možete pozvati već odmah nakon što je lekar izdao Potvrdu o smrti, njihove službe će transportovati preminulog do mrtvačnice (ili hladnjače) i dogovoriti dalje korake​​. U slučaju smrti u kući, mnoge pogrebne službe će u vaše ime obavestiti nadležnog lekara i preuzeti telo nakon izdavanja potvrde​​. Ukratko, ne morate sami fizički nositi preminulog; dovoljno je da kontaktirate pogrebnike koji će profesionalno obaviti prevoz i čuvanje tela do sahrane.

Sažetak prvih koraka: Uz mnogo saosećanja prema vašem gubitku institucije su uspostavile jasnu proceduru: prvo dobijate Potvrdu o smrti od lekara, zatim prijavljujete smrt opštini radi dobijanja izvoda iz knjige umrlih, a ujedno angažujete pogrebno preduzeće za prevoz i čuvanje posmrtnih ostataka​​. Time ćete ispuniti zakonske obaveze i stvoriti uslove da organizujete dostojanstven oproštaj od voljene osobe.

Organizacija sahrane

Organizacija sahrane može delovati preteško u bolnom trenutku, ali dobra vest je da vam pogrebna preduzeća i nadležne službe mogu mnogo pomoći. U nastavku su praktične smernice kako isplanirati sahranu poštujući želje preminulog, porodične običaje i zakonske procedure.

Izbor pogrebnog preduzeća: U kratkom roku treba odabrati pogrebnu službu koja će organizovati sahranu ili kremaciju. Pri izboru se oslonite na reputaciju i preporuke, pitajte prijatelje ili rođake za iskustva ili se obratite javnom komunalnom pogrebnom preduzeću ako postoji u vašem gradu​. Dobra pogrebna služba će pokazati profesionalnost, empatiju i transparentne cene​. Nakon što odaberete preduzeće, sa njihovim predstavnikom dogovarate sve detalje. Pogrebnici obično nude kompletne usluge: prevoz pokojnika, pribavljanje potrebne dokumentacije (izvoda iz knjige umrlih, dozvola za sahranu), opremanje pokojnika, prodaju sanduka/urne, organizaciju obreda, štampanje smrtovnica (umrlica) i čitulja, kao i uređenje grobnog mesta​​. Ne oklevajte da delegirate administrativne poslove njima, cilj je da porodici olakšaju teret formalnosti u teškim trenucima​.

Grobno mesto i priprema sahrane: Ako porodica već ima porodičnu grobnicu ili parcelu, obavestite pogrebno preduzeće o tome. U suprotnom, pogrebnici će vam pomoći da rezervišete ili kupite novo grobno mesto na gradskom groblju. U mnogim sredinama, postoje posebne procedure za dodelu grobnog mesta, u gradu se to radi preko uprave groblja ili komunalnog preduzeća. Treba odlučiti da li će pokojnik biti sahranjen ili kremiran (kremacija se u Srbiji obavlja u krematorijumu, npr. u Beogradu). Ta odluka može zavisiti od želje preminulog (ukoliko je ostavio želje), verskih uverenja ili praktičnih razloga. Pogrebno preduzeće će u vaše ime zakazati termin sahrane ili kremacije i obezbediti sve neophodne dozvole. Vodite računa da pre dobijanja izvoda iz matične knjige umrlih neke uprave groblja ne dozvoljavaju sahranu​​, zato je bitno da ste prethodno ishodovali taj dokument.

Verski i regionalni običaji: Srbija je raznolika po verskim tradicijama i regionalnim običajima vezanim za ispraćaj pokojnika. Trudite se da ispoštujete običaje koji su vama i vašoj porodici važni, ali i želje pokojnika (ako ih je izrazio). Za vernike, uobičajeno je organizovati verski obred: za pravoslavne, opelo koje drži sveštenik (obično u kapeli ili crkvi pre sahrane), za katolike, misa zadušnica, za muslimane, dženaza namaz i obred po islamskim pravilima itd. Kontaktirajte sveštenika ili verskog službenika čim utvrdite vreme sahrane, kako biste dogovorili obred. Regionalni običaji mogu uključivati različite detalje (način oproštaja kod kuće, nošenje pokojnika, paljenje sveća, čitanje posmrtnih govornih pisama itd.), pa se posavetujte sa starijim članovima porodice ili lokalnom zajednicom šta je uobičajeno. Osmrtnice (umrlice), štampane ili pisane objave o smrti, takođe su deo tradicije: možete ih dati da se odštampaju kroz pogrebno preduzeće i zalepiti na oglasnim mestima, zgrade i sl., kao i objaviti čitulju u novinama ili na internetu, da bi šira rodbina i poznanici bili obavešteni o vremenu i mestu sahrane. Nakon sahrane, mnoge porodice prave daću (posmrtni ručak) za prisutne, prema verskoj tradiciji (npr. kod pravoslavnih je uobičajen pomen uz ručak nakon sahrane, kao i parastos posle 40 dana). Ipak, ovo nije obaveza već izraz volje porodice, ako niste u stanju da organizujete veliki skup i manji intimni skup najbližih je sasvim u redu. Najvažnije je da oproštaj bude u skladu sa vrednostima vaše porodice i da pruža utehu, a ne dodatni stres.

Troškovi sahrane i finansijska pomoć: Troškovi sahrane mogu značajno varirati u zavisnosti od izbora i mogućnosti porodice. Minimalni troškovi osnovne sahrane (osnovni sanduk, pogrebno vozilo, takse za grobno mesto, oprema) mogu biti nekoliko desetina hiljada dinara, dok luksuznije varijante sa većim brojem usluga (poseban kovčeg, više cveća, spomenik itd.) povećavaju cenu. Na cenu utiče i to da li već imate grobnicu (u tom slučaju nema kupovine parcele), da li je potrebna obdukcija ili posebni transport, broj štampanih umrlica, veličina pokojnika (jer utiče na veličinu sanduka) i slično​. Važno je znati da za određene kategorije postoji finansijska pomoć države: ako je preminuli bio penzioner, Republički fond PIO isplaćuje naknadu pogrebnih troškova osobi koja je snosila troškove sahrane. Ta naknada u 2025. godini iznosi oko 76.369 dinara​ (taj iznos se usklađuje dva puta godišnje). Potrebno je podneti zahtev PIO fondu uz priloženi izvod iz matične knjige umrlih i račun troškova sahrane, kako bi se ova pomoć ostvarila. Takođe, u slučaju da porodica ima tešku materijalnu situaciju (ili je preminuli bio korisnik socijalne pomoći), centar za socijalni rad ili opština mogu odobriti jednokratnu novčanu pomoć za sahranu. Visina i dostupnost ove pomoći razlikuju se od mesta do mesta, ali njen cilj je da pokrije najosnovnije pogrebne troškove porodicama u stanju socijalne potrebe​. Postoji i zakonska obaveza lokalne samouprave da obezbedi minimalnu sahranu licu koje nema porodinu ili koje porodica ne želi da sahrani, opština će tada organizovati i snositi osnovne troškove, a kasnije može pokušati naplatu od zaostavštine pokojnika​. Ukratko, niste sami u pokrivanju troškova: informišite se o svojim pravima u PIO fondu i centru za socijalni rad.

Briga tokom organizacije: Dok traje organizacija sahrane, obavezno potražite podršku i pomoć rodbine i prijatelja. Delegirajte pojedine zadatke ako možete, neko može sakupljati dokumenta, neko kontaktirati sveštenika, neko komunicirati s pogrebnicima ili praviti spisak ljudi kojima treba javiti tužnu vest. Ljudi iz okoline često žele da pomognu, a vama će značiti da ne morate sve sami. Imajte u vidu da je u redu da pravne i logističke poslove obavljate korak po korak, tempom koji je vama moguć, čak i ako sve deluje hitno, većinu obaveza možete rasporediti tokom nekoliko dana. Najvažnije je da uz poštovanje prema preminulom, sačuvate i brigu o sebi u ovim teškim danima.

Nasledstvo i pravni aspekti posle smrti

Nakon što prođu prvi dani i obavi se sahrana, porodica će se postepeno okrenuti rešavanju pravnih pitanja vezanih za imovinu i zaostavštinu preminulog. U Srbiji se ovaj postupak naziva ostavinska rasprava (raspravljanje zaostavštine). Evo šta možete očekivati i koje korake treba preduzeti:

Pokretanje ostavinskog postupka: Dobra vest je da se ostavinski postupak pokreće po službenoj dužnosti. To znači da sud (ili javni beležnik kao poverenik suda) automatski pokreće postupak čim dobije zvaničnu potvrdu o nečijoj smrti​. Kao što je navedeno, matičar dostavlja sudu tzv. smrtovnicu sa podacima o preminulom i potencijalnim naslednicima u roku do 30 dana od smrti​. На основу tih podataka sud određuje nadležnog javnog beležnika (notara) da sprovede ostavinski postupak. U praksi, moguće je i da neko od zainteresovanih (npr. član porodice) lično obavesti sud ili notara o smrti pre nego što stigne smrtovnica, ali to obično nije potrebno​. U svakom slučaju, porodica može očekivati poziv od notara ili suda za zakazano ročište ostavinske rasprave. Standardno vreme kada se to dešava je nekoliko nedelja do par meseci nakon smrti, prosečno ostavinski postupak počinje i završava se u roku od oko 2–3 meseca, ako je sve jasno​.

Uloga notara i tok rasprave: Javni beležnik (notar) vodi ostavinsku raspravu u ime suda. Na ročište će biti pozvani svi poznati naslednici, obično supružnik, deca, roditelji ili drugi srodnici po zakonu, kao i lica navedena u eventualnom testamentu. Na tom ročištu notar utvrđuje ko su naslednici i koja imovina ulazi u zaostavštinu. Naslednici imaju obavezu da daju nasledničku izjavu, to jest, da izjave da li prihvataju ili se odriču nasledstva​. Ova izjava se daje usmeno na zapisnik kod notara. Veoma je važno da znate: nasledstvo se ne može prihvatiti ili odbiti delimično, morate se ili u celosti prihvatiti svog dela ili ga se u celosti odreći​. Prihvatanjem nasledstva stičete pravo na svoj deo imovine, ali potencijalno preuzimate i obavezu namirenja odgovarajućeg dela dugova preminulog (do visine vrednosti nasleđene imovine). Odricanje od nasledstva oslobađa vas svih potraživanja i dugova, ali gubite pravo na imovinu. Odricanje je opcija koju neki izaberu ako je zaostavština prezadužena ili žele da svoj deo prepuste drugim naslednicima. Nasledničke izjave mogu se dati odmah na prvom ročištu, što znatno ubrzava postupak​​. Ako su svi naslednici saglasni i nema sporova, postupak može biti završen već na tom ročištu izdavanjem Rešenja o nasleđivanju (dokument kojim notar/sud konstatuje ko su naslednici i šta je ko nasledio)​. Notar će uvažiti i svaki dogovor naslednika, ako, na primer, naslednici odluče da se međusobno drugačije podele imovina od onoga što zakon predviđa, mogu sklopiti sporazum koji notar unosi u rešenje​.

Prava naslednika: Naslednici po zakonu su uglavnom najbliži srodnici: u prvoj naslednoj grupi to su supružnik i deca preminulog (koji nasleđuju u jednakim delovima), zatim unuci (ako je neko od dece ranije preminuo), potom roditelji, braća/sestre itd. Ako postoji testament (zaveštanje), oni koje je preminuli imenovao kao naslednike biće pozvani i nasleđivaće prema testamentu, s tim da zakon štiti nužni deo za najbliže (supružnik i deca imaju pravo na minimalno polovinu zakonskog dela i ako su izostavljeni u testamentu mogu potraživati nužni deo). Ukoliko ima malолетних наследника или лица лишених пословне способности, њих ће na ročištu zastupati staratelj (obično roditelj ili centar za socijalni rad) koji brine da njihova prava budu zaštićena. Наследници имају право da budu detaljno informisani о свим aspektima zaostavštine, možete i pre ročišta sakupiti podatke o imovini preminulog (npr. broj nekretnina, računi u banci, vozila, dugovanja, eventualni krediti, polise osiguranja, članstva) i dostaviti notaru kako bi se sve uključilo u ostavinu. Takođe imate pravo uvida u eventualni testament (ukoliko sumnjate da je preminuli ostavio testament, tu informaciju pomenite notaru; svi pronađeni testamenti moraju biti otvoreni i objavljeni u postupku). Ako među naslednicima nema spora, notar će podeliti imovinu prema zakonu ili vašem dogovoru​. Ako dođe do spora (npr. neko osporava pravo na nasleđe drugome ili osporava ispravnost testamenta ili se ne možete dogovoriti oko podele konkretnih stvari), notar će takav sporni deo izdvojiti i uputiti vas na parnični postupak, to znači da biste morali pokrenuti posebnu parnicu (tužbu) na sudu, što može trajati duže vreme​. Većina ostavinskih postupaka ipak protekne bez većih komplikacija.

Rokovi i završetak postupka: Kao što je rečeno, ostavinski postupak obično bude završen u roku od par meseci posle smrti, ako su svi dokumenti dostupni i naslednici se odazovu. Na kraju postupka dobićete Rešenje o nasleđivanju. Ovo rešenje je izuzetno važno, njime vi zvanično postajete vlasnici nasleđene imovine. Rešenje o nasleđivanju služi kao pravni osnov da se imovina prevede na ime naslednika (o čemu više u narednom odeljku). Što se tiče rokova za naslednike: formalno izjavu o odricanju možete dati najkasnije do okončanja ostavinske rasprave (tj. do pravnosnažnosti rešenja). Nakon što rešenje postane pravosnažno (obično 15 dana od prijema, ako nema žalbe), smatrate se prihvatili nasleđa po sili zakona. Važno je znati i da pravo na nasledstvo ne zastareva, čak i ako neki zakonski naslednik nije bio pozvan ili nije učestvovao u postupku, on ima pravo da naknadno traži svoj deo (što bi onda značilo pobijanje rešenja), ali takve situacije su retke​. U praksi, nakon završetka ostavinske rasprave, retko kada ima dodatnih pravnih radnji osim sprovođenja rešenja. Jedino ako se kasnije pronađe neka imovina koja nije bila obuhvaćena (tzv. naknadno pronađena imovina) ili naknadno pronađen testament, može se pokrenuti dodatni postupak.

Ukratko, ostavinska rasprava je proces kroz koji se formalizuje prelazak imovine sa preminulog na naslednike. Vaše je da se odazovete pozivu notara, pripremite informacije o imovini/dugovima pokojnika, odlučite da li prihvatate ili ne nasledstvo i potom uz rešenje o nasleđivanju sprovedete svoje novo stečeno vlasništvo. Kroz sve ovo možete proći uz minimalne stresove ako ste informisani i ako među porodicom postoji međusobna podrška i razumevanje.

Emocionalna podrška i suočavanje sa tugom

U periodu nakon gubitka voljene osobe, pored svih formalnosti, vaša tuga i emocionalno stanje zahtevaju posebnu pažnju. Tuga je normalna i zdrava reakcija na gubitak, ali svakome od nas se manifestuje drugačije. Evo nekoliko saveta kako se nositi sa bolom i gde potražiti podršku:

Dozvolite sebi tugu i vreme: Prirodno je da ćete doživeti čitav spektar emocija, duboku žalost, osećaj praznine, ali možda i bes, krivicu, zbunjenost, pa čak i fizičke simptome poput umora, nesanice ili gubitka apetita. Stručnjaci opisuju da značajan gubitak može pokrenuti talas briga, strahova i čak simptome anksioznosti ili panike​. Sve su to normalne faze tugovanja. Ne pokušavajte da “ugusite” tugu ili da se pravite jaki po svaku cenu imate pravo da tugujete. Pustite suze ako dolaze iskažite svoje emocije na način koji vam odgovara (plakanje, pričanje o pokojniku, gledanje fotografija, posećivanje groba…). Svako tuguje svojim tempom, nekome će prvih nedelja biti najteže, neko možda „otupi“ prvih dana pa ga snažna tuga pogodi tek kasnije. Kako god da se osećate, u redu je. Dajte sebi vremena da žalujete bez osećaja krivice ili pritiska. Nemojte misliti da morate brzo „preboleti“ ili se vratiti u normalu, gubitak bliske osobe je životni preokret posle kog je normalno da mesecima, pa i duže, osećate posledice tuge.

Podrška porodice i prijatelja: Iako se u tuzi često možemo osetiti usamljeno, pokušajte da se ne izolujete potpuno. Razgovor sa članovima porodice i prijateljima može pružiti veliko olakšanje. Podelite svoja sećanja na preminulog, pričajte o tome kako se osećate, dobar slušalac može da vam pomogne da rasteretite srce​. Takođe, prihvatite pomoć drugih u praktičnim stvarima: neko vam može skuvali ručak, obaviti kupovinu ili jednostavno sedeti s vama. Ljudi često žele da pomognu onome ko tuguje, ali ne znaju kako, slobodno recite šta bi vam prijalo, bilo da je to društvo ili baš suprotno, malo samoće. U redu je i ako vas pokušaji utehe ponekad iritiraju ili ako imate dane kada želite da budete sami, sve su to normalne reakcije​. Bitno je dugoročno naći ravnotežu: nemojte odbaciti one koji vam nude rame za plakanje, ali jasno komunicirajte svoje potrebe (npr. da trenutno želite mir). Porodica i prijatelji su ključni oslonac u procesu tugovanja, zajednički se podsećajte lepih uspomena na voljenu osobu, posećujte zajedno njen grob ili radite nešto u njenu čast kad osetite potrebu. Ta zajednička tuga može zbližiti porodicu i pomoći svima da se bolje nose.

Profesionalna psihološka pomoć: Ako osetite da je vaša tuga previše intenzivna, dugotrajna ili da se teško nosite sa svakodnevicom (npr. ne možete da spavate ni uz pomoć lekova ili mesecima ne prestajete da osećate krajnju bezvoljnost), ne oklevajte da potražite stručnu pomoć. Razgovor sa psihologom ili psihoterapeutom može biti od ogromne koristi u procesu žalovanja. To nije znak slabosti, već naprotiv, hrabar i zdrav potez da brinete o sebi. Postoje psihološka savetovališta i linije za podršku gde možete dobiti savet kako da prebrodite gubitak. Ukoliko primetite da se povlačite u sebe i izbegavate suočavanje sa realnošću gubitka duže vreme, savet stručnjaka je da potražite pomoć profesionalca kako se tuga ne bi produbila u depresiju​. Psiholozi vam mogu pomoći da razumete faze kroz koje prolazite, da izrazite emocije na konstruktivan način i da postepeno pronađete novi smisao u životu posle gubitka. Takođe, duhovnici (sveštenik imam, pastor, u zavisnosti od vaše vere) mogu pružiti utehu i duhovni razgovor, ako ste religiozni, mnogi nalaze snagu u veri i razgovoru o životu i smrti sa verskim autoritetom.

Samobriga i rutina: U žalosti, ljudi često zapuste brigu o sebi. Ipak, pokušajte da održavate makar osnovnu dnevnu rutinu, dovoljno spavanja, redovne obroke, makar kratnu šetnju dnevno. Fizička aktivnost poput šetnje ili blage vežbe može pomoći da se smanji napetost i anksioznost. Pazite na svoje zdravlje: tuga može oslabiti imunitet​, pa se lako razbolimo ako ne jedemo ili ne odmaramo dovoljno. Takođe izbegavajte prekomerno posezanje za alkoholom, sedativima ili drugim nezdravim načinima ublažavanja bola, kratkoročno mogu delovati, ali dugoročno samo potiskuju tugu koja se kad-tad mora proraditi. Bolje je plakati i tugovati sada, nego gurati emocije „pod tepih“. Radite sitnice koje vam prijaju i koje vas smiruju, to može biti slušanje omiljene muzike, pisanje dnevnika o svojim osećanjima, uređivanje albuma sa uspomenama, boravak u prirodi ili molitva/meditacija. Svaki mali korak brige o sebi je važan.

Zapamtite, niste sami u svojoj tuzi. Gubitak voljene osobe jeste jedno od najtežih životnih iskustava, ali uz podršku okoline i eventualno stručnu pomoć, vremenom će najintenzivniji bol popustiti. Ostaće sećanje i ljubav, ali naučićete ponovo da se smejete i funkcionišete uz uspomenu na dragu osobu. Dajte sebi dozvolu da tugujete koliko god je potrebno, ali i da živite dalje kada za to dođe vreme, to bi verovatno i ta voljena osoba želela za vas.

Administrativne stvari nakon smrti

Posle sahrane i početnog perioda žalosti, pred porodicom ostaju razne praktične obaveze koje treba obaviti u narednim nedeljama i mesecima. Ovo su najvažnije stvari na koje treba obratiti pažnju, da biste pravno i administrativno zatvorili poglavlje života preminule osobe i sredili sve što je potrebno:

• Banka i bankovni računi: Obavestite banku u kojoj je preminuli imao račun o njegovoj smrti, ukoliko to već nije učinjeno automatski. Banke po saznanju o smrti vlasnika računa blokiraju dalje raspolaganje sredstvima na računu​. To praktično znači da niko (pa ni naslednici) ne može podizati novac sa računa dok se ne okonča ostavinski postupak. Bankarska tajna sprečava čak i davanje informacija o stanju računa pre okončanja postupka​. Zato, čim dobijete Rešenje o nasleđivanju gde je naznačeno ko nasleđuje novac na bankovnom računu, odnesite to rešenje banci zajedno sa izvodom iz knjige umrlih. Na osnovu rešenja, banka će omogućiti prenos sredstava na naslednike ili isplatu novca. Ako je postojala štedna knjižica ili sef isto važi, tek uz pravosnažno rešenje moći ćete da podignete sadržaj. Napomena: Ukoliko je preminuli imao kredit u banci ili dug po kreditnoj kartici, to će biti predmet ostavinske rasprave (dugovi se nasleđuju zajedno sa imovinom). Ne otplaćujte ništa na svoju ruku dok ne vidite da li postoji osiguranje kredita ili drugi mehanizmi. Banka će u ostavini prijaviti taj dug, pa će naslednici odlučiti kako se postupa (npr. često se dug izmiri iz nasleđene štednje ili prodajom imovine). Takođe, zajednički račun (supružnika na primer) obično nastavlja da koristi drugi supružnik, ali obavestite banku kako bi oni regulisali dalje vođenje računa.

• Penzije i druga primanja: Ukoliko je preminuli bio penzioner, vrlo je važno obavestiti što pre Fond PIO o smrti (mada to obično biva automatski po službenoj dužnosti nakon upisa smrti u matičnu knjigu). Isplata penzije će biti obustavljena za mesece nakon smrti, ako slučajno penzija „legne” na račun posle smrti, taj novac će morati biti vraćen ili će ga banka blokirati za ostavinu. Porodica preminulog penzionera treba da podnese zahtev PIO fondu za nadoknadu troškova sahrane (kako smo gore naveli)​, kao i da proveri uslove za porodičnu penziju. Porodična penzija je mesečno primanje na koje mogu imati pravo supružnik i deca preminulog. Na primer, bračni drug ima pravo na nasleđivanje penzije pokojnika pod određenim uslovima, uglavnom ako je supružnik određene starosne dobi ili je nesposoban za rad ili ako brine o zajedničkoj deci. U praksi, najbolje je podneti zahtev PIO fondu za ostvarenje porodične penzije; Fond će onda utvrditi da li udovac/udovica ispunjava uslove (npr. udovica ima preko određene dobi ili je invalid itd.)​. Vanbračni partneri ponekad takođe mogu ostvariti pravo, uz dokaz dugogodišnje zajednice​. Deca preminulog imaju pravo na porodičnu penziju do svoje 18. godine, odnosno do završetka školovanja (najduže do 26. godine ako su redovni studenti), pod uslovom da je preminuli imao dovoljno godina staža ili penziju​. Svakako proverite sa PIO fondom, podnesite zahtev sa izvodom iz matične knjige umrlih i potrebnim dokumentima (venčani list za supružnika, rođeni listovi za decu, dokaz o školovanju itd.). Ako je preminuli radio, obavestite i njegovog poslodavca o smrti, možda postoji osiguranje preko posla ili će poslodavac isplatiti poslednju zaradu, otpremninu i sl. Ako je primao socijalnu pomoć ili druge nadoknade (npr. invalidninu, dečiji dodatak za svoju decu), obavestite nadležne ustanove kako se isplate ne bi nastavile neosnovano.

• Nekretnine i imovina: Svu imovinu koju je pokojnik posedovao, kuća, stan, zemljište, automobil itd., naslednici će formalno preuzeti tek nakon završene ostavinske rasprave, na osnovu Rešenja o nasleđivanju. Sa tim rešenjem potrebno je sprovesti promene vlasništva: za nekretnine se podnosi zahtev za upis promene vlasnika u katastar nepokretnosti (RGZ). U modernoj praksi, javni beležnik često odmah dostavlja pravosnažno rešenje katastru elektronski, ali proverite, možda ćete sami trebati otići u katastar sa rešenjem da uknjižite svojinu na svoje ime. Za motorna vozila, naslednik (ili kupac ako su se naslednici dogovorili da prodaju auto) mora u roku (npr. 60 dana od pravosnažnog rešenja) da izvrši prenos vlasništva vozila u evidenciji MUP-a. To podrazumeva odlazak u policijsku upravu za saobraćaj sa rešenjem o nasleđivanju, saobraćajnom dozvolom i polisom osiguranja, kako bi se vozilo registrovalo na novog vlasnika. Napomena: Dok to ne uradite, vozilo formalno nije vaše, nemojte ga prodavati ili poklanjati bez rešenja. Što se tiče pokretne imovine (nameštaj, lične stvari, vredni predmeti), tu uglavnom nema formalnog prenosa, naslednici se interne dogovore ko će šta uzeti. Ako je bilo posebno vrednih stvari (umetnine, zlato), one će biti popisane u ostavini i pravno dodeljene nekom od naslednika, ali kasnije sami regulišete fizičku podelu.

• Računi i ugovori na ime preminulog: Napravite spisak svih računa i pretplata koje je preminula osoba imala na svoje ime, kako biste ih zatvorili ili preneli. Tu spadaju komunalne usluge (struja, vodovod, gas, komunalije), telefon (fiksni, mobilni), kablovska televizija internet, pretplate na novine ili časopise, članarine (npr. biblioteka, teretana) i slično. Za svaku od ovih usluga javite se pružaocu usluge i dostavite kopiju izvoda iz matične knjige umrlih. U zavisnosti od situacije, možete otkazati ugovor (ako se ta usluga više neće koristiti) ili preneti ugovor na drugog člana porodice. Na primer, ako je stan u kome živite bio na ime preminulog roditelja, vi možete nastaviti da živite tu, samo ćete sa komunalnim preduzećima promeniti platišu na računu u njihovej evidenciji. Za to obično traže kopiju izvoda o smrti i vaš zahtev za promenu. Za mobilni telefon, ako je bio ugovor na ime preminulog, operater će prekinuti pretplatu bez penala uz dostavljanje dokaza o smrti. Nemojte zaboraviti i pretplate na digitalne servise (Netflix i sl.), njih ćete verovatno morati otkazati ako su vezani za kartice preminulog (u suprotnom, kartice će ionako biti blokirane pa će se usluge same ugasiti). Obratite pažnju i na elektronske račune, ako pristupate npr. e-upravi ili e-bankarstvu pokojnika, to nemojte raditi nakon smrti jer pravno više nemate ovlašćenje. Umesto toga, rešite sve preko zvaničnih institucija kako je propisano.

• Dokumenta i obaveštenja: Posle smrti, neka dokumenta preminulog treba poništiti ili vratiti nadležnima. Lična karta i pasoš se obično poništavaju, matičar po službenoj dužnosti obaveštava MUP, ali za svaki slučaj možete lično predati ličnu kartu u policijsku stanicu radi poništenja. Zdravstvena knjižica se takođe poništava (ako je elektronska kartica, ona prestaje da važi upisom smrti u centralni registar). Ako je preminuli posedovao oružje (legalno registrovano), obavezno to prijavite MUP-u, oružje se mora predati policiji na čuvanje dok se ne reši nasleđivanje iste. Ukoliko je imao testament kod advokata ili notara a vi ste ga pronašli kod kuće, predajte ga sudu ili notaru koji vodi ostavinu, to je zakonska obaveza. Takođe, proverite da li treba obavestiti neke ustanove o smrti: npr. ako je preminuli bio član udruženja penzionera, boraca, naučne institucije ili slično, često porodica javi radi evidencije i eventualnih počasti. Poslodavac (ako nije znao) mora biti obavešten, preminulom zaposlenom se formalno prekida radni odnos zbog smrti i poslodavac može isplatiti npr. naknadu za neiskorišćen odmor, troškove sahrane (neke firme to daju) ili osiguranje ako je imao. Birački spisak, opština automatski uklanja preminule iz evidencije birača, ne morate to posebno brinuti.

• Briga o zaostalim obavezama: Ako je pokojnik imao neplaćene račune ili dugovanja, ta pisma i opomene će možda nastaviti da pristižu na njegovu adresu. Nemojte se uznemiriti, sva dugovanja će se rešavati u sklopu ostavine. Ukoliko stigne račun za period posle smrti (npr. komunalije), kontaktirajte pružaoca usluge i objasnite situaciju. Obično će stornirati takva zaduženja od datuma smrti nadalje ili prevesti na novog korisnika od tog datuma. Automatska plaćanja (trajni nalozi u banci) biće zaustavljena blokadom računa, tako da tu nećete imati dodatnih odliva posle smrti.

Na kraju, kada prođe nekoliko meseci, trebalo bi da su najvažnije praktične stvari rešene: imovina pravno preneta na naslednike, računi zatvoreni, sve institucije obaveštene. Možda će vam ostati još neki administrativni zadaci (npr. prodaja neke imovine koju ste nasledili ili uređenje spomenika na grobu), ali to možete obaviti postepeno. Čuvajte sve važne dokumente vezane za preminulog (izvod iz knjige umrlih, rešenje o nasleđivanju, račune od sahrane itd.) na jednom mestu, biće vam potrebni više puta u postupcima.

---

Suočiti se sa smrću bliskog člana porodice nikada nije lako. Pomešani su duboki bol i tuga sa osećanjem odgovornosti da se obave sve dužnosti oko poslednjeg ispraćaja i pravnih formalnosti. Ovaj vodič nastojao je da vam kroz empatiju i konkretne informacije olakša taj put, od prvih koraka koje morate preduzeti odmah, preko organizovanja sahrane u skladu sa običajima i mogućnostima, rešavanja pitanja nasledstva i imovine, pa do brige o sopstvenoj duši i emocijama. U svim ovim fazama, potrudite se da ne budete sami: oslonite se na institucije koje postoje da vam pomognu (zdravstvo, matičar, pogrebne službe, notari, socijalne službe), na porodicu i prijatelje koji vam mogu pružiti i praktičnu i emotivnu podršku, kao i na stručnjake (pravne ili psihološke) kada je potrebno.

Imajte na umu da je najvažniji legacy vaše voljene osobe upravo ljubav i uspomene koje je ostavila u krugu porodice. Formalnosti će se postepeno rešiti, a tuga će vremenom evoluirati u setu sećanja koja nosite sa sobom. Dozvolite sebi da prolazite kroz proces korak po korak. Svaki dan učinite jednu stvar, bilo da je to podnošenje nekog zahteva ili jednostavno dobar plač uz rame bliske osobe. Tako ćete, malo po malo izvršiti sve obaveze i ujedno dati sebi priliku da isceljujete.

Na kraju, ne zaboravite brinuti o sebi i drugima koji tuguju zajedno sa vama. Uz saosećanje, zajedništvo i informisanost, proći ćete kroz ove najteže dane i izaći iz njih jači za uspomenu koja će večno trajati. Iskreno saučešće još jednom i nadamo se da će vam ovaj vodič biti od pomoći da nađete put kroz tugu i obaveze koje je život stavio pred vas.