Nasleđivanje u Srbiji: Koraci posle smrti bliske osobe

Gubitak voljene osobe je izuzetno težak i bolan. Pored emocionalnog tereta, porodica se često suočava i sa administrativnim i pravnim pitanjima koja mogu delovati zbunjujuće. U takvim trenucima, važno je na pristupačan način razumeti koja su prava i obaveze naslednika. Ovaj topli i saosećajni vodič objašnjava osnovne korake nasleđivanja u Srbiji – od razlike između zakonskog i testamentarnog nasleđivanja, preko toga ko ima pravo na zaostavštinu i kako teče ostavinska rasprava, pa do imovine i dugova koji se nasleđuju, opcije prihvatanja ili odricanja od nasledstva i mogućnosti osporavanja nasleđa. Nadamo se da će vam ove informacije pomoći da se sigurnije snađete u pravnim postupcima, uz što manje stresa, dok prolazite kroz period žalosti.

Zakonsko naspram testamentarnog nasleđivanja

Postoje dva glavna osnova nasleđivanja u Srbiji – nasleđivanje po zakonu i nasleđivanje po osnovu testamenta. To znači da imovina preminule osobe (tzv. zaostavština) može pripasti naslednicima ili po zakonskim pravilima ili prema željama preminulog izraženim u testamentu (zaveštanju).

Zakonsko nasleđivanje: Ako nije ostavljen testament, primenjuju se pravila zakona o nasleđivanju. Zakon tačno određuje ko su zakonski naslednici – uglavnom najbliži srodnici preminulog: potomci (deca, unuci...), usvojena deca, bračni drug, roditelji, braća i sestre, dedovi i babe itdpravnakomora.rs. Ovi srodnici su podeljeni u nasledne redove (o čemu više u narednom odeljku) i nasleđuju po утврђеном редоследу. Nasleđivanje po zakonu nastupa automatski ukoliko nema testamenta ili za deo imovine koji testamentom nije pokriven.
Testamentarno nasleđivanje: Testament je poslednja volja preminulog – dokument u kome osoba za života odredi kome želi da ostavi svoju imovinu. Ako je pokojnik оставио валидан testament, njegova imovina će se raspodeliti prema tom testamentu. To znači da naslednici mogu biti i osobe koje nisu zakonski naslednici (npr. prijatelji, institucije, dalji рођаци), ukoliko su pomenuti u testamentu. Ipak, čak i kada postoji testament, postoje zakonska ograničenja: najbliži članovi porodice – tzv. nužni naslednici – imaju pravo na minimalni deo imovine (nužni deo), čak i ako u testamentu nisu ništa dobili. Nužni naslednici obično su deca i bračni drug (i ponekad roditelji) i po zakonu im pripada najmanje polovina svog zakonskog delapravnakomora.rs. To praktično znači da testament ne može potpuno uskratiti nasledstvo deci ili supružniku bez veoma opravdanog razloga. U slučaju da je testamentom nužni deo povređen, nužni naslednik može tražiti svoj zakonski minimum sudskim putem nakon što se testament objavi.

Kako da znate da li postoji testament? Ako sumnjate da je voljena osoba оставила testament, pokušajte da saznate gde је čuvan. Testament može biti overen kod javnog beležnika, u sudu ili некад бити pohranjen kod advokata ili у porodičnoj arhivi. Tokom ostavinske rasprave, sud ili javni beležnik će zvanično otvoriti i pročitati testament (ako postoji), uz prisustvo svedoka, i uvrstiti ga u spis. Važno je da, ukoliko ste u posedu testamenta, to prijavite i predate nadležnom organu kako bi se volja ostavioca poštovala.

Ko ima pravo na nasleđe (nasledni redovi)

U slučaju zakonskog nasleđivanja, zakon propisuje tzv. nasledne redove – grupе srodnika koji nasleđuju jedni pre drugih. Naslednici bližeg naslednog reda isključuju dalje redove, što znači da, na primer, ako preminuli ima dece, nasleđivaće samo ta deca (i eventualno supružnik), a ne i roditelji preminulog ili drugi rođaci. U nastavku su osnovni nasledni redovi po srpskom zakonu:

Prvi nasledni red: Deca (potomci) i bračni drug preminulog. Ova grupa nasleđuje celu zaostavštinu na jednake delove. Dakle, ako je ostalo troje dece i supružnik, svaki dobija po 1/4 imovine. Napomena: Unuci nasleđuju po pravu predstavljanja – ako je neko dete ostavioca umrlo pre njega, njegovu deonicu nasleđuju njegova deca (unuci ostavioca) ravnopravno. Bračni drug se nalazi u prvom naslednom redu samo ako ostavilac ima potomke; ukoliko dece nema, supružnik će naslediti u drugom naslednom redupravnakomora.rs (vidi drugi red).
Drugi nasledni red: Bračni drug i roditelji ostavioca. Do ovog reda dolazi ako preminuli nije ostavio potomkepravnakomora.rs. Tada bračni drug nasleđuje polovinu zaostavštine, dok drugu polovinu nasleđuju roditelji preminulog, i to svaki roditelj po jednu četvrtinu. Ako nema bračnog druga (ili se on odrekao nasleđa), roditelji nasleđuju sve, na jednake delove. Takođe, ako je neki roditelj preminuo ranije ili се odrekao, njegov deo nasledjuju njegova deca, odnosno ostaviočeva braća/sestre ili njihovi potomci, po istom principu predstavljanjapravnakomora.rs.
Treći nasledni red: Dedovi i babe (прекo roditelja) i njihovi potomci. Ako preminuli nije imao ni supružnika ni roditelje ni potomke, nasledstvo prelazi na njegove бабе и дедове. Pola nasledstva ide precima po očevoj liniji (deda i baba sa očeve strane dele polovinu), a pola precima po majčinoj liniji (deda i baba s majčine strane dele drugu polovinu)pravnakomora.rs. Ukoliko neki od dedova ili baba nije živ ili neće da nasledi, zamenjuju ih njihova deca (što su tetke, stričevi, ujaci ostavioca) i dalji potomcipravnakomora.rs.
Četvrti nasledni red: Pradede i prababe preminulog. U praksi se retko dolazi do ovog reda, ali zakon predviđa da, ako nema živih ni baba ni deda ni njihovih potomaka, nasleđuju praroditelji (pradede i prababe) po istom principu podele na po polovinu između očeve i majčine lozepravnakomora.rs.
Dalji nasledni redovi i država: Ako nijednog naslednika nema u prethodna četiri reda, zakonom se ide na još dalji krvni srodnici (dalji preci preminulog) po istim pravilima nasleđivanja. Međutim, u realnosti, ako se utvrdi da preminuli nema nijednog živog srodnika, njegova imovina neće ostati bez vlasnika – u tom krajnjem slučaju Republika Srbija postaje poslednji zakonski naslednik. Država preuzima zaostavštinu kao nasleđe, pri čemu se ne može odreći tog nasleđa.

Ovaj zakonski redosled primenjuje se automatski ako nema testamenta. Međutim, ukoliko postoji testament, on može promeniti ko nasleđuje – preminuli je mogao ostaviti imovinu i nekome van svog zakonskog kruga naslednika. Ipak, kao što je pomenuto, najbliži srodnici imaju pravo na nužni deo, pa se ni testamentom ne mogu potpuno zaobići ukoliko na to polažu pravo.

Praktičan savet: Ako ste izgubili člana porodice, a niste sigurni ko sve može biti naslednik, pokušajte da sastavite porodično stablo preminulog. Uključite decu (uključujući i usvojenu), supružnika, roditelje, braću/sestre, pa dalje pretke. To će vam pomoći da predvidite ko će sve biti pozvan u ostavinski postupak. Takođe, imajte na umu da vanbračni partneri u Srbiji mogu imati status naslednika ukoliko je vanbračna zajednica ispunjavala zakonske uslove trajnosti – u praksi, vanbračni partner se često izjednačava sa bračnim drugom po naslednim pravima, ali će biti potrebno da dokaže postojanje vanbračne zajednice.

Ostavinska rasprava: kako izgleda postupak

Ostavinska rasprava je postupak u kome se formalno utvrđuje ko su naslednici preminule osobe i šta čini njenu zaostavštinu (imovinu koja se nasleđuje). U Srbiji se ovaj postupak pokreće po službenoj dužnosti čim nadležni organ (sud) sazna za smrt – matičar po službenoj dužnosti dostavlja sudu prijavu smrti (smrtovnicu). U praksi, nakon što dobijete izvod iz matične knjige umrlih, ne morate posebno tražiti pokretanje postupka; sud će to inicirati sam. Ipak, da bi se ubrzalo, članovi porodice često i sami podnesu sudu predlog za ostavinsku raspravu, naročito ako je imovina preminulog složena ili rasprava hitna.

Ko vodi ostavinski postupak? Danas najveći deo ostavinskih postupaka vode javni beležnici (notari), na osnovu poverenja od strane suda. Po prijemu smrti, sud će predmet dodeliti javnom beležniku u mestu gde je ostavilac imao prebivalište. Taj beležnik će prikupiti potrebne podatke i zatim zakazati ostavinsku raspravu. U nekim slučajevima (npr. ako nema dostupnog beležnika ili je imovina sporna) postupak može voditi i sudija u osnovnom sudu, ali za građanina je postupak vrlo sličan – dobićete poziv na ročište i pratićete ista pravila.

Priprema za ostavinsku raspravu: Javni beležnik (ili sud) najpre priprema tzv. smrtovnicu, dokument u kom se popisuju svi bitni podaci: ko je preminuli, ko su potencijalni naslednici, da li ima testament ili ugovor o doživotnom izdržavanju, i spisak imovine i dugova. Porodica obično pomaže u ovoj fazi dajući informacije i dokumenta. Od praktičnih papira, dobro je prikupiti:

Izvode iz matičnih knjiga (umrlih za ostavioca, rođenih za decu, venčanih za supružnika) – radi dokazivanja ko su naslednici.
Dokaze o imovini preminulog – npr. tapije ili izvode iz katastra za nekretnine, saobraćajnu dozvolu za vozilo, bankovne izvatke o stanju štednje ili računa, ugovore o vlasništvu akcija, polise osiguranja itd. Sve što znate da je ostavilac posedovao ili dugovao, prijavite beležniku kako bi ušlo u zapisnik.
Testament – ukoliko ga imate ili znate gde se nalazi. Ako je testament kod drugog beležnika ili suda, beležnik koji vodi ostavinu pribaviće ga službenim putem.

Tok rasprave (ročišta): Ostavinska rasprava je formalno ročište na koje će biti pozvani svi poznati naslednici, kao i lica koja polažu neko pravo po testamentu ili ugovoru (npr. legatari – osobe kojima je ostavljeno nešto određeno). Ročište se najčešće održava u kancelariji javnog beležnika ili u sudu, u zavisnosti ko vodi postupak. Atmosfera može biti emotivno teška za porodicu, ali beležnik/sudija će voditi računa da objasni postupak i prava prisutnima.

Na ročištu se prvo utvrđuju osnovne činjenice: čita se smrtovnica sa podacima o ostaviocu i naslednicima, proglašava se testament ako postoji (čitanje testamenta pred prisutnima), i prezentuje se spisak imovine i dugova. Beležnik ili sudija će proveriti da li su svi relevantni naslednici uključeni i da li je imovina pravilno popisana. Potom se prelazi na nasledničke izjave.

Nasledničke izjave: Svaki naslednik ima obavezu da da nasledničku izjavu, kojom se izjašnjava da li prihvata nasledstvo ili se odriče nasledstva. Ove izjave su ključne: njima naslednici jasno stavljaju do znanja da li žele da naslede svoj deo imovine (što podrazumeva i prihvatanje odgovornosti za eventualne dugove, o čemu više kasnije) ili ne žele da učestvuju u nasleđu. Izjava ne može biti uslovna ili delimična – ne možete, na primer, prihvatiti samo imovinu a odbiti dugove, ili se odreći samo jednog dela nasleđa. Sve se prihvata ili se svega odričete. Takođe, odricanje u korist drugog formalno se tretira kao prihvatanje pa poklanjanje svog dela tom drugom licu (dakle, pravno gledano prvo prihvatite pa ustupite svoj deo, što može imati posledice npr. u oporezivanju poklona).

Nakon što svaki od prisutnih naslednika da svoju izjavu, beležnik će pitati da li postoji spor ili neslaganje oko imovine ili kruga naslednika. Idealna situacija je da su svi saglasni – tada se često može odmah na tom ročištu sastaviti i podela imovine i doneti rešenje o nasleđivanju. Ukoliko se naslednici dogovore o deobi (npr. da jedan uzme stan, drugi automobil, treći udeo u štednji, u vrednosti svojih delova), beležnik će taj sporazum uneti u rešenje. Ovakav dogovor može olakšati stvari ako svi prihvataju nasledstvo.

Međutim, ako postoji spor – na primer, neko od naslednika smatra da testament nije validan ili da nepravedno raspodeljuje imovinu, ili se pojavi tvrdnja da postoji još neki naslednik – beležnik ili sudija neće rešavati takav spor na licu mesta. Po zakonu, ostavinski sud (beležnik) raspravlja samo nesporne činjenice, a ako nešto postane sporno (npr. prigovor da je testament falsifikovan), postupak se prekida i upućuje stranke da to reše u parničnom (parničnom sudskom) postupku. To znači da će vas uputiti da podnesete tužbu redovnom sudu kako bi se taj spor rešio, dok se ostavinska rasprava privremeno zaustavlja dok spor ne bude rešen. Tek nakon okončanja suđenja po tužbi, ostavinski postupak se nastavlja na osnovu utvrđenih činjenica.

Na kraju, kada su sva pitanja razjašnjena, donosi se Rešenje o nasleđivanju. Ovo je zvanični dokument koji navodi ko su naslednici preminulog, koliki deo zaostavštine svakome pripada i šta konkretno od imovine nasleđuju. Rešenje takođe može pomenuti ako neko treći ima pravo na određene predmete (npr. legat – određeni predmet ili pravo koje je ostavilac namenio određenoj osobi). Rešenje o nasleđivanju predstavlja osnov da se imovina prenese na naslednike – njime ćete, na primer, izvršiti promenu vlasništva nekretnine u katastru na svoje ime, ili podići novac sa банковног рачуна preminulog.

Praktični saveti za ostavinsku raspravu:

Na ročište ponesite ličnu kartu ili drugi ID, kao i svu relevantnu dokumentaciju (navedenu gore).
Slušajte pažljivo uputstva beležnika/sudije. Možete postavljati pitanja ako vam nešto nije jasno – njihova dužnost je i da vas posavetuju o vašim pravima.
Ako niste u mogućnosti da lično prisustvujete (npr. živite u inostranstvu ili ste sprečeni), možete poslati pisanu nasledničku izjavu overenu kod notara ili u ambasadi, ili opunomoćiti nekog (advokata ili pouzdanu osobu) da vas zastupa.
Ostavinska rasprava nije suđenje – ona može proteći mirno i brzo ako su svi pripremljeni. Potrudite se da sa porodicom otvoreno razgovarate pre ročišta o podeli imovine, ako je moguće, kako bi na samom ročištu atmosfera bila što manje konfliktna.

Prava naslednika – šta sve ulazi u nasleđe

Kada postanete naslednik, verovatno se pitate šta konkretno nasleđujete. Nasleđe (zaostavština) obuhvata svu imovinu i imovinska prava koja su pripadala ostaviocu u trenutku smrti. To uključuje i aktivu (imovina, potraživanja) i određene obaveze (dugove) koje ne prestaju smrću. Evo najčešćih stavki koje spadaju u zaostavštinu i prelaze na naslednike:

Nepokretna imovina: Kuće, stanovi, zemljište, vikendice i drugi objekti u vlasništvu ostavioca. Naslednici stiču vlasništvo nad ovim nekretninama prema svojim naslednim delovima. Nakon što dobijete rešenje o nasleđivanju, potrebno je da u katastru nepokretnosti podnesete zahtev za uknjižbu – upis noveg vlasništva na vaše ime. Ovaj postupak je administrativan i na osnovu rešenja će katastar sprovesti promenu.
Pokretna imovina: Sem nekretnina, sve ostalo su pokretne stvari – npr. automobil, nameštaj, tehnički uređaji, umetničke slike, nakit, pa čak i kućni ljubimci. Sve što je preminuli posedovao, a nije vezano za zemlju ili zgradu, smatra se pokretnom imovinom. Naslednici takođe nasleđuju ove stvari. Za automobil, na primer, posle ostavine možete izvršiti prenos vozila u MUP-u na ime naslednika (uz rešenje o nasleđivanju). Za vrednije pokretne stvari korisno je napraviti spisak i eventualno procenu vrednosti (što se obično radi tokom ostavinskog postupka ukoliko je potrebno).
Novčana sredstva: Ovo obuhvata štednju i bankovne račune preminulog, gotovinu, kao i eventualna ulaganja poput akcija, obveznica ili investicionih fondova. Banke će, kada im dostavite pravosnažno rešenje o nasleđivanju, omogućiti naslednicima raspolaganje novcem sa računa pokojnika (pre toga su računi obično blokirani po prijemu vesti o smrti). Dakle, štedni ulozi, tekući računi, sefovi u banci – sve to prelazi na naslednike. Ako je ostavilac imao akcije ili udjele u preduzećima, i to postaje deo nasledstva; potrebno je obratiti se Centralnom registru hartija od vrednosti ili samom preduzeću radi prenosa vlasništva akcija na naslednike.
Potraživanja: Ukoliko je preminuli imao nekakva potraživanja od drugih (npr. neko mu je dugovao novac po ugovoru, ili je imao pravo na naknadu štete, neisplaćenu platu ili penziju za poslednji mesec života), ta prava takođe prelaze na naslednike. Naslednici mogu nastaviti ili pokrenuti postupak da naplate ta potraživanja od dužnika. Na primer, ako je ostavilac dobio sudski spor ali novac nije isplaćen pre njegove smrti, naslednici mogu potraživati taj iznos.
Prava iz penzije i osiguranja: Često se postavlja pitanje šta je sa penzijom preminulog. Redovna mesečna penzija prestaje smrću i ne ulazi u zaostavštinu (nema više redovnih isplata na ime pokojnika). Međutim, članovi porodice mogu imati pravo na porodičnu penziju (nasleđivanje penzije) pod uslovima propisanim zakonom o PIO – npr. bračni drug i deca mogu dobiti porodičnu penziju ako su ispunjeni uslovi (godine života, školsko doba dece, itd.). Ovo pravo nije deo ostavinskog postupka, već se ostvaruje posebnim zahtevom PIO fondu. Takođe, ako je penzioner preminuo a nije primio penziju za mesec smrti, porodica ima pravo da podigne taj iznos (to se reguliše sa PIO fondom, obično uz rešenje o nasleđivanju ili posebnu potvrdu).
Što se tiče životnog osiguranja, ako je preminuli imao polisu i imenovao korisnika osiguranja (beneficiara), isplata osigurane sume ide direktno tom korisniku i ne ulazi u ostavinsku masu. Ako nije imenovan korisnik, onda isplata ide u zaostavštinu i deli se naslednicima.
Ostala imovinska prava: Tu spadaju autorska prava, patenti, licence, prava na naknade (npr. tantijeme ako je ostavilac bio umetnik ili muzičar) – sva prenosiva prava prelaze na naslednike, osim onih koja su vezana isključivo za ličnost autora. Tako, naslednici mogu nastaviti da dobijaju autorske honorare pokojnog pisca ili muzičara u okviru trajanja autorskih prava.

U suštini, sve što je ostavilac posedovao i što ima vrednost ili pravni kontinuitet prelazi na naslednike, osim nekoliko izuzetaka (npr. lična prava i obaveze koje smrću prestaju, poput obaveze izdržavanja nekoga, ili neka dozvola/punomoć koja važi samo za života). Zato je važno da se prilikom popisa imovine setite svega što je preminuli imao – da ništa vredno ne bude izostavljeno.

Praktičan savet: Nakon gubitka voljene osobe, napravite spisak njene imovine. Prođite kroz papire pokojnika – račune, ugovore, police osiguranja, izvode iz banaka. Obratite pažnju na račune za komunalije (mogu ukazati na vlasništvo nad nekretninom), preglede poreskih rešenja (npr. porez na imovinu), prepiske sa institucijama. To će pomoći da se na ostavinskoj raspravi sva imovina prijavi. Takođe popišite i dugove (račune na ime pokojnika, kredite, dugovanja) jer i njih treba prijaviti – naslednici ne treba da kriju dugove, naprotiv, bitno je da se znaju radi pravilne raspodele obaveza (objašnjeno u narednom odeljku).

Obaveze naslednika (odgovornost za dugove ostavioca)

Nasleđivanje nažalost ne donosi samo imovinu; uz prava idu i obaveze. Ključno pravilo je da naslednici odgovaraju za dugove ostavioca, ali samo do visine vrednosti nasleđene imovinepravnakomora.rs. Ovo znači da ako je vaš predak ostavio iza sebe, recimo, stan vredan 50.000 evra i dug banci od 70.000 evra, vi niste dužni da iz svog džepa plaćate razliku – odgovaraćete poveriocima do iznosa vrednosti nasledstva (50.000 evra u ovom primeru), što se obično rešava tako da se dug namiri prodajom ili preuzimanjem te imovine. Naslednik koji se odrekne nasleđa ne odgovara za dugove preminulogpravnakomora.rs, što je logično jer ništa ni ne dobija iz zaostavštine.

Evo glavnih stavki o odgovornosti za obaveze ostavioca:

Dugovi prema bankama i drugim poveriocima: Krediti, pozajmice, kreditne kartice, lizing ugovori – sve ovo čini dugove koje je ostavilac imao. Nakon njegove smrti, poverioci imaju pravo da potražuju dug od naslednika. Kao što je rečeno, svaki naslednik snosi dug srazmerno svom naslednom delu i ne više od toga. Ako je više naslednika, dug se deli prema veličini njihovih naslednih udela (npr. ako jedan naslednik dobija 70% imovine, a drugi 30%, prvi će snositi 70% duga, drugi 30%pravnakomora.rs). Važno je odmah na ostavinskoj raspravi prijaviti sve poznate dugove. Nekad se dešava da poverioci (poput banaka) šalju predstavnika ili dopis ostavinskom sudu da prijave svoje potraživanje. Ne plašite se dugova – dobro je znati tačan iznos i uslove. Ukoliko procenite da dugovi premašuju imovinu, razmislite o opciji odricanja od nasledstva (o čemu u narednom delu).
Komunalna dugovanja i računi: Računi za struju, vodu, telefon, porez na imovinu i sl. koji glase na preminulog nastavljaju da pristižu. Naslednici su dužni da izmire ove obaveze, opet u okviru vrednosti nasledstva. Praktično, ako zadržavate nekretninu, nastavićete da plaćate i njene račune. Dugovi za komunalije koji su ostali iza ostavioca (npr. neplaćeni računi) takođe su deo zaostavštine. Savet je da kontaktirate pružaoce usluga i obavestite ih o smrti korisnika – često će obustaviti penale ili zamrznuti stanje do okončanja ostavine. Nakon što preuzmete imovinu, prebacićete ugovore na svoje ime.
Porezi: Ako je ostavilac imao neizmirene poreze (npr. porez na imovinu, na automobil, ili eventualno godišnji porez na dohodak građana), država može potraživati te poreze od naslednika. I ovde važi princip ograničene odgovornosti. Poreske obaveze prelaze na naslednike srazmerno naslednim delovima. Budite spremni da posle nasleđivanja kontaktirate lokalnu poresku upravu radi ažuriranja evidencije i eventualnog reprograma ako postoji dug.
Ugovor o doživotnom izdržavanju: Iako nije klasičan “dug”, važno je napomenuti – ako je ostavilac za života imao ugovor o doživotnom izdržavanju sa nekim (npr. dao je kuću nekome ko se obavezao da će ga izdržavati do smrti), taj ugovor ima prioritet nad nasleđivanjem. Imovina koja je predmet tog ugovora ne ulazi u ostavinu već po sili zakona pripada davaocu izdržavanja. Naslednici nemaju prava na tu imovinu, ali ni obaveze prema davaocu izdržavanja (osim ako je ostalo nešto van tog ugovora što se nasleđuje). Ovo navodimo jer mnoge porodice budu iznenađene ako su postojali takvi ugovori.

U zaključku, biti naslednik znači preuzeti i dobre i loše strane zaostavštine. Ako prihvatite nasledstvo, prihvatate i da ćete iz tog nasledstva morati namiriti sve dugove pokojnika. Ako dugovi premašuju vrednost onoga što se nasleđuje, može biti racionalno odreći se nasledstva da ne biste imali glavobolje s poveriocima (iako, ponovimo, ličnim sredstvima nećete odgovarati preko vrednosti onoga što ste nasledili). U svakom slučaju, naslednici ne mogu biti dužni više nego što su dobili – to je važno znati za vašu finansijsku sigurnostpravnakomora.rs.

Praktičan savet: Nakon što postanete naslednik, kontaktirajte banke i poverioce preminulog da ih obavestite o promeni. Mnoge banke će ponuditi reprogram duga ili naplatu iz sredstava koje ste nasledili. Vodite evidenciju: napravite listu svih dugova i obaveza koje ste saznali i pratite njihovo izmirenje. Ako vas kontaktiraju nepoznati poverioci sa tvrdnjom da je pokojnik dugovao, tražite dokumentaciju o dugu pre nego što išta platite. U slučaju sumnje, posavetujte se sa advokatom.

Prihvatanje ili odricanje od nasledstva (rokovi i postupak)

Naslednici imaju pravo izbora: da li žele da budu naslednici ili ne. Ovo se ostvaruje kroz pomenutu nasledničku izjavu na ostavinskoj raspravi. Evo šta treba znati o prihvatanju i odricanju od nasledstva:

Prihvatanje nasledstva: Većina ljudi se prihvati nasledstva jer pod normalnim okolnostima nasledstvo donosi neku korist (imovinu, novac) ili emotivno značajne predmete. Prihvatanje se najčešće izjavi usmeno na raspravi pred beležnikom: na pitanje beležnika da li prihvatate, odgovorite potvrdno (ili se samo pojavite i potpišete zapisnik – prisustvo se računa kao pozitivna izjava). Postoji i prećutno prihvatanje: ako se uredno pozvani naslednik ne pojavi na ostavinskoj raspravi i ne dostavi nikakvu izjavu, zakonski se smatra da je prihvatio nasledstvo ćutke. Dakle, ignorisanje poziva nije način da se odreknete – time zapravo automatski postajete naslednik. Prihvatanje nasleđa je konačno; jednom kada date pozitivnu izjavu (ili propustite rok za odricanje), ne možete se kasnije predomisliti i poništiti to, osim u izuzetnim slučajevima prevare ili prinude (gde biste morali pokrenuti sudski postupak da dokažete da ste izjavu dali pod prisilom ili u zabludi).
Odricanje od nasledstva: Ukoliko smatrate da vam nasleđe neće doneti korist ili da postoje drugi razlozi (npr. veliki dugovi, želite da vaš deo pripadne nekome drugom od naslednika, ili jednostavno emotivno ne želite ništa od pokojnika), imate pravo da se odreknete nasledstva. Odricanje se takođe izjavljuje na ostavinskoj raspravi, jasno i nedvosmisleno: npr. "Odričem se svog naslednog dela iza tog i tog". Jednom data negativna naslednička izjava je neopoziva (osim ako biste dokazali da je data pod prinudom ili prevarom). Važno je znati da odricanjem gubite sve što vam pripada iz zaostavštine, ali i prestaju sve vaše obaveze za dugove ostavioca. U suštini, zakonski se tretira kao da nikada niste bili naslednik.
- Rok za odricanje: U srpskom pravu rok za odricanje traje do okončanja ostavinskog postupka u prvom stepenu. To praktično znači da svoju odluku morate saopštiti najkasnije na samoj ostavinskoj raspravi (prvom i jedinom ako je sve u redu). Ako propustite da se izjasnite negativno do trenutka donošenja rešenja o nasleđivanju, kasnije odricanje nije moguće. U izuzetnim slučajevima, ako niste bili pozvani ili obavešteni, može postojati mogućnost naknadnog ustupanja svog dela ili pokušaja pobijanja rešenja, ali to su kompleksne situacije – računajte da je kraj ostavinske rasprave kraj roka za odluku.
- Delimično odricanje i odricanje u korist drugog: Kao što je objašnjeno, ne možete se odreći samo dela nasledstva – odricanje se odnosi na ceo vaš deo. Takođe, često ljudi kažu "odričem se u korist sestre/brata" misleći time da preskaču sebe pa sestra ili brat dobijaju više. Pravno gledano, svako odricanje je zapravo odricanje u korist svih ostalih naslednika ravnopravno, a ne jedne određene osobe. Ukoliko želite da se vaš deo ustupi baš određenom nasledniku, zakonski to nije odricanje nego se morate prihvatiti nasledstva pa onda vaš deo pokloniti toj osobi na samom ročištu (to beležnik zabeleži). Imajte na umu da takav prenos može podlegati porezu na poklon, dok odricanje ne podrazumeva porez jer ništa ne primate.
Posledice odricanja: Kada se odreknu nasledstva, na vaše mesto stupaju vaši potomci, ako ih imate, kao zakonski naslednici umesto vas (pravo predstavljanja). Na primer, ako se sin preminulog odrekne nasleđa, njegovi potomci (unuci ostavioca) će dobiti ono što bi inače pripalo tom sinu. Ukoliko ne želite ni da vaša deca naslede (recimo zbog dugova), potrebno je da i ona, ako su punoletna, takođe daju izjavu o odricanju. Za maloletnu decu se nasledna izjava može dati samo uz odobrenje suda u postupku koji štiti njihov interes.

Šta ako se predomislite? Kao što je rečeno, nakon što je postupak završen, nema više promene – одлука je konačna. Bilo je slučajeva da se ljudi odreknu u afektu pa zažale; nažalost, tu nema ispravke osim u sudskom procesu ako dokažete ozbiljne razloge (prevara, pritisak). Zato dobro razmislite pre davanja izjave. Posavetujte se sa advokatom ako niste sigurni šta je najbolje, posebno ako su u pitanju dugovi ili složeni porodični odnosi.

Praktični saveti:

Pre ostavinske rasprave, izvagajte prednosti i mane prihvatanja nasleđa. Napravite spisak imovine naspram dugova. Ako dugovi znatno premašuju imovinu, odricanje može biti razumna odluka.
Razgovarajte sa porodicom: ponekad se jedan naslednik odrekne da bi uvećao deo nekog drugog (npr. supruga se odrekne u korist dece). Uverite se da razumete pravne posledice – možda će biti jednostavnije da se svi prihvate pa da se kasnije sporazumete o podeli ili poklonu, nego formalno odricanje "u korist" koje ne funkcioniše kako ljudi intuitivno misle.
Rok: Ne odlažite odluku predugo. Iako postupak može trajati mesecima, praktično se sve odlučuje na raspravi. Nakon što rešenje postane pravosnažno, više nemate mogućnost izbora.

Kada se nasleđe može osporiti (sporna volja i drugi sporovi)

Ponekad, nakon smrti voljene osobe, osim tuge nastanu i sporovi u vezi sa nasleđem. Najčešće se radi o sumnjama ili nezadovoljstvu vezanim za testament – da li je autentičan, pravedan ili pravno ispravan. Takođe, mogu se javiti sporna pitanja oko toga ko je zaista naslednik (npr. u vanbračnim zajednicama, ili deca iz prethodnih brakova), kao i da li je sva imovina pravilno obuhvaćena. Evo u kojim situacijama se nasleđe može osporavati i šta preduzeti:

Osporavanje testamenta: Ako verujete da testament nije validan – na primer, da ga pokojnik nije lično sačinio ili potpisao, da nije urađen u skladu sa zakonom (pogrešna forma), ili da je ostavilac u vreme pisanja testamenta bio poremećene uračunljivosti (zbog bolesti, demencije) ili pod pritiskom/prevare – imate pravo da takav testament osporavate. Već na ostavinskoj raspravi možete izneti svoju sumnju (npr. "Smatram da testament nije važeći jer..."), što će, kao što smo gore rekli, verovatno prouzrokovati prekid ostavinske rasprave i uputiti vas na parnicu.
Osporavanje se formalno vrši tužbom nadležnom sudu. U tom parničnom postupku bićete u ulozi tužioca koji traži da sud proglasi testament ništavim ili rušljivim. Potrebno je navesti razloge: npr. da nije ispoštovana forma (nije bilo svedoka gde je trebalo, nema potpisa ostavioca), ili da postoje dve verzije testamenta, ili da je ostavilac bio nesposoban da shvati posledice. Biće potrebno izvoditi dokaze – pozivaće se svedoci, veštaci (npr. grafolog za potpise, psihijatar za uračunljivost). Rokovi za podnošenje takve tužbe mogu biti ograničeni (obično 1 godina od saznanja za testament, a najkasnije 10 godina od proglašenja testamenta, zavisno od osnova osporavanja). Ako sud utvrdi da je testament nevažeći, nasledstvo će se podeliti po ranijem važećem testamentu (ako ga ima) ili po zakonu.
Povreda nužnog dela: Druga česta situacija nije osporavanje samog postojanja testamenta, već sadržine – kada testamentom najbliži član porodice dobije manje nego što mu garantuje zakon (nužni deo). U tom slučaju, taj nužni naslednik (dete, supružnik, roditelj koji ispunjava uslove) ima pravo da tužbom potražuje svoj nužni deo koji mu nedostajepravnakomora.rspravnakomora.rs. Ovo je tzv. redukcija (smanjenje) testamentarnih raspolaganja. Sud neće ukidati ceo testament, već će naložiti da se tom nasledniku isplati ili preda imovina u vrednosti njegovog nužnog dela. Rok za ove tužbe je takođe ograničen (npr. 3 godine od proglašenja testamenta za potraživanje nužnog delapravnakomora.rs). Ako smatrate da ste kao blizak srodnik oštećeni testamentom, obavezno to napomenite svom advokatu ili na samoj ostavini, kako biste bili upućeni na parnicu za nužni deo.
Spor oko nasleđivanja po zakonu: I bez testamenta mogu nastati sporovi – recimo, ako se pojavi tvrdnja da neko ko se smatra naslednikom nije zapravo srodnik (npr. osporava se očinstvo deteta koje traži nasledstvo), ili obrnuto da neko ko nije bio naveden jeste naslednik (npr. vanbračno dete za koje porodica nije znala). Takvi sporovi takođe nisu rešivi u samom ostavinskom postupku. Sudija ili beležnik će prekinuti raspravu i uputiti stranke na parnicu radi utvrđivanja sporne činjenice (očinstva, braka i sl.). Tek nakon što se utvrdi ko ima pravo, ostavinski postupak će se nastaviti. U praksi, ovo su vrlo složene i emotivne situacije – npr. dokazivanje da je neko dete preminulog zaista njegovo (DNK analiza) kako bi imalo prava na nasledstvo.
Skrivanje imovine ili dugova: Ako neki naslednik veruje da drugi prikrivaju deo imovine (npr. znaju za sef ili račun, a nisu prijavili) ili da su pre smrti iznuđene neke raspodele, to može biti razlog kasnijih sporova. U postupku ostavine, svi naslednici imaju pravo da ukažu na sumnje. Ukoliko postoje dokazi da je neko namerno izostavio deo zaostavštine ili falsifikovao podatke, moguće je tražiti ponavljanje postupka ili podneti tužbu radi podele te naknadno pronađene imovine. Iskrenost i saradnja među naslednicima tokom ostavine najbolji su način da se ovakvi problemi preduprede.

Šta posle rešenja o nasleđivanju? Kada rešenje postane pravosnažno, naslednici mogu koristiti pravna sredstva ako se pojavi problem. Moguća je žalba na rešenje u roku od 15 dana od prijema rešenja ako smatrate da nešto nije pravilno. Nakon toga, rešenje je konačno. Ako se kasnije otkrije novi testament ili neki naslednik, može se u izvesnim okolnostima tražiti poništaj rešenja tužbom (vanrednim putem), ali je to kompleksno i rokovi su ograničeni. Stoga, trudite se da svi sporni momenti isplivaju pre okončanja ostavinske rasprave.

Praktičan savet: Ako predosećate bilo kakav spor u vezi nasleđa, odmah potražite pravni savet. Advokat vam može reći koliko su vam jake osnove za osporavanje i koji su rokovi. Ne čekajte da prođe previše vremena, jer zakonski rokovi za tužbe teku od trenutka kada ste saznali za sporni testament ili odluku. Takođe, pokušajte prvo razgovorom rešiti nesuglasice u krugu porodice – često se nesporazumi raščiste otvorenom komunikacijom. Kada to nije moguće, pravni put je tu da zaštiti vaša prava. Zapamtite: i tokom spora, nastojte da sačuvate dostojanstvo i sećanje na voljenu osobu – konflikti oko imovine su teški, ali vođeni staloženo i uz stručnu pomoć mogu se rešiti uz minimum dodatnog stresa.

Zaključak: Suočavanje sa nasleđivanjem posle smrti voljene osobe nikada nije lako. Puno je pravnih pojmova (ostavinska rasprava, nasledni red, nužni deo, dugovi, odricanje...) koji mogu zbuniti nekoga ko se prvi put susreće s tim, i to još u trenutku tuge. Cilj ovog vodiča bio je da vam prijateljskim tonom približi ova pitanja. Kao naslednik, imate prava da dobijete svoj deo onoga što je ostavilac za života stvorio, ali i obaveze da poštujete volju ostavioca (ako je izražena u testamentu) i namirite njegove dugove u okviru onoga što ste nasledili. Ključne stvari koje treba da zapamtite su: razlikujte zakonsko i testamentarno nasleđivanje, utvrdite ko su sve naslednici, pripremite dokumentaciju i popis imovine, znajte da možete birati da li ćete prihvatiti ili odbiti nasledstvo, i da postoje načini da zaštitite svoja prava ako nešto nije u redu (kroz sud).

Gubitak voljene osobe je težak – ovaj vodič pomaže da bar pravne korake učinite jasnijim.

Najvažnije od svega, ne oklevajte da potražite podršku – bilo pravnu savetodavnu, bilo emocionalnu od bliskih ljudi – tokom ovog procesa. Vi niste sami: kroz ostavinsku raspravu će vas voditi stručna osoba (beležnik ili sudija) koja će vam objasniti procedure, a ako vam zatreba, angažujte i advokata kome verujete. Strpljenje i informisanost su vaši saveznici. Kroz razumevanje svojih prava i obaveza kao naslednika, možete sa više samopouzdanja proći kroz ovu fazu i sačuvati uspomenu na voljenu osobu, znajući da ste ispoštovali i nju i zakon. Srećno, i budite blagi prema sebi dok prolazite kroz ove korake.

Korisne informacije