Kako zatvoriti poslovne i profesionalne obaveze nakon smrti voljene osobe

Gubitak voljene osobe predstavlja neizmerno težak trenutak za porodicu. Pored bola i tuge, članovi porodice često se suočavaju i sa brojnim administrativnim obavezama koje je potrebno rešiti nakon smrti. Ovaj vodič je osmišljen sa saosećanjem i praktičnim savetima kako bismo vam pomogli da, korak po korak, zatvorite ili prenesete poslovne i profesionalne obaveze pokojnika. Cilj je da vam olakšamo snalaženje u birokratskim postupcima, uz jasan redosled koraka i objašnjenja na jednostavan način, kako biste mogli da rešite nužnu papirologiju sa što manje dodatnog stresa.

U nastavku su predstavljene glavne teme koje treba obraditi: od raskida radnog odnosa i gašenja privatnog biznisa, preko regulisanja kredita i penzije, do raskida raznih ugovora i traženja pomoći od nadležnih institucija. Svaka sekcija sadrži praktične savete i informacije o pravima porodice, kako biste znali šta vam pripada i na koji način da to ostvarite.

1. Prekidanje radnog odnosa pokojnika i prava porodice

Ako je pokojnik bio zaposlen, njegov ugovor o radu prestaje važenjem po sili zakona smrću zaposlenog. Porodica bi ipak, trebalo da preduzme nekoliko koraka u vezi sa njegovim radnim odnosom i da ostvari određena prava koja im pripadaju:

• Obaveštenje poslodavca: Pre svega, ukoliko poslodavac već nije obavešten, treba ga što pre obavestiti o smrti zaposlenog i dostaviti mu umrlicu (izvod iz matične knjige umrlih). Poslodavac je zatim dužan da odjavi preminulog iz evidencije zaposlenih i obaveznog socijalnog osiguranja (zdravstveno, penzijsko) u propisanom roku (ovo se obično vrši u roku od nekoliko dana od smrti). Na odjavi će biti naveden razlog prestanka radnog odnosa, smrt zaposlenog​.

• Isplata zaostavale zarade i naknada: Porodica ima pravo na sve novčane iznose koje je pokojnik zaradio do dana smrti, kao i druge naknade iz radnog odnosa. Poslodavac je dužan da isplati zaradu za sve dane koje je zaposleni radio u mesecu u kom je preminuo (razmeran deo plate ako nije odrađen ceo mesec)​. Takođe, obavezno je obračunavanje i isplata naknade za neiskorišćeni godišnji odmor, kao i bilo koje druge naknade na koje je zaposleni imao pravo do trenutka smrti​. Ovi iznosi ulaze u zaostavštinu. Praktično, poslodavac će isplatiti pripadajuću platu i naknade naslednicima, obično nakon što mu bude dostavljeno pravosnažno rešenje o nasleđivanju, na čijoj osnovi može znati ko su zakonski naslednici​. Ukoliko rešenje o nasleđivanju nije odmah dostupno isplata može privremeno biti evidentirana na ime pokojnika, a potom će naslednici ta sredstva ostvariti u okviru ostavinskog postupka.

• Otpremnina (ako je predviđena): Uobičajeno, zakon ne propisuje otpremninu isključivo za slučaj smrti zaposlenog, jer se otpremnina inače isplaćuje pri odlasku u penziju ili u slučaju tehnološkog viška. Ipak, proverite da li kolektivni ugovor interni pravilnik kompanije ili ugovor o radu pokojnika predviđa neku vrstu otpremnine ili jednokratne pomoći za porodicu u slučaju smrti zaposlenog. Neke kompanije imaju osiguranja ili fondove iz kojih isplaćuju dodatnu pomoć porodicama preminulih radnika.

• Naknada troškova sahrane (solidarna pomoć): Prema Zakonu o radu Republike Srbije, članovi uže porodice preminulog zaposlenog imaju pravo na jednokratnu naknadu troškova pogreba od poslodavca​. Ova solidarna pomoć omogućava da poslodavac refundira troškove sahrane do određenog iznosa. Do navedenog limita (koji se godišnje usklađuje; npr. za 2020. godinu iznosio je oko 70.000 dinara) ta isplata je oslobođena poreza​. Ako poslodavac isplati viši iznos, razlika se oporezuje po stopi od 20%. Važno je znati da pravo na ovu pomoć imaju supružnik i deca, a u nedostatku uže porodice mogu je ostvariti i rodbina ili lica koja su snosila troškove sahrane​. Procedura je obično jednostavna: dostavite poslodavcu zahtev za naknadu uz račune pogrebnih troškova (ako ih poslodavac zahteva, po zakonu nije nužno da se troškovi dokumentuju do iznosa koji je neoporeziv​, ali poslodavac može tražiti kopiju računa pogrebnog preduzeća radi evidencije). Poslodavac potom isplaćuje tu pomoć na račun naslednika ili direktno pogrebnom preduzeću.

• Druga prava iz radnog odnosa: Ukoliko je pokojnik imao nepodugnute zahteve prema poslodavcu, npr. neisplaćene putne troškove, dnevnice, bonuse ili naknadu štete i ti zahtevi postaju deo zaostavštine. Naslednici ih mogu potraživati od poslodavca. Takođe, ako je zaposleni koristio službeni automobil, telefon, laptop ili drugu opremu kompanije, porodica treba da ih vrati poslodavcu uz zapisnik. Poslodavac će zatvoriti sve interne obaveze pokojnika (npr. razdužiti opremu, kartice i sl.).

Savet: Stupite u kontakt sa službom kadrova/računaovodstvom poslodavca. Raspitajte se koja dokumenta su im potrebna (umrlica, eventualno broj računa naslednika i sl.) i kada možete očekivati isplate. Vođenje pismene evidencije o tome šta je zatraženo i isplaćeno pomoći će da ništa ne bude previđeno. Ne ustručavajte se da pitate i za bilo kakve interne politike pomoći zaposlenima, neke firme nude dodatnu podršku van onoga što zakon propisuje.

2. Obaveze u vezi sa privatnim biznisom pokojnika

Ukoliko je preminuli bio nosilac privatnog biznisa, bilo kao preduzetnik, bilo kao vlasnik ili suvlasnik privrednog društva (npr. D.O.O.), potrebno je preduzeti korake da se ta delatnost ili zatvori ili prenese na naslednike. Postupak zavisi od pravne forme poslovanja pokojnika:

Preduzetnička radnja (samostalni preduzetnik)

Mnogi mala privredna delatnost u Srbiji obavlja se kroz status preduzetnika (samostalne radnje). Preduzetnik je fizičko lice koje obavlja registrovanu delatnost i za sve obaveze odgovara svojom imovinom. Smrću preduzetnika, njegova radnja ne nastavlja automatski sa radom jer je biznis vezan za ličnost pokojnika. Zakon, međutim, daje mogućnost naslednicima da odluče da li žele da nastave delatnost ili ne.

• Gašenje radnje po službenoj dužnosti: Ako naslednici ne žele da nastave preduzetničku delatnost, Agencija za privredne registre (APR) će po službenoj dužnosti izbrisati preduzetnika iz registra. Postoji zakonski rok od 60 dana od dana smrti u kom naslednici mogu prijaviti nastavak delatnosti​. Po isteku tog roka, ukoliko niko ne nastavi posao, registracioni organ (APR) donosi rešenje o brisanju preduzetnika iz registra, sa datumom smrti kao datumom prestanka obavljanja delatnosti​. Naslednici ili bilo koje lice mogu i pre isteka 60 dana dostaviti APR-u umrlicu kao dokaz smrti; ukoliko pritom dostave i izjavu/sporazum da nijedan naslednik ne želi nastavak delatnosti, APR može izvršiti brisanje pre isteka roka​. U svakom slučaju, smrću preduzetnika prestaje pravo na obavljanje delatnosti na njegovo ime.

• Nastavak delatnosti od strane naslednika: Zakon o privrednim društvima predviđa da jedan od naslednika ili članova porodičnog domaćinstva (npr. bračni drug, deca, roditelji) može nastaviti sa obavljanjem iste delatnosti kao preduzetnik, ukoliko je poslovno sposoban i ako to želi​. Da bi se to ostvarilo, neophodno je da u ostavinskom postupku taj naslednik dobije odobrenje (rešenje o nasleđivanju u kom je navedeno da on preuzima imovinu i delatnost radnje) ili da svi naslednici sklope sporazum da ta osoba nastavi sa obavljanjem delatnosti. Naslednik koji nastavlja dužan je da u roku od 60 dana od dana smrti preduzetnika podnese prijavu APR-u za nastavak obavljanja delatnosti na sebe​. Praktično, to znači da će se radnja preregistrovati na naslednika, koji nastavlja biznis bez prekida, samo pod svojim imenom. Ostali naslednici bi u tom slučaju u ostavinskom postupku bili saglasni da nemaju udela u tom delu imovine, odnosno da prepuštaju poslovanje tom nasledniku (ili da se sa njim privatno obračunaju u vrednosti imovine radnje).

• Imovina i dugovi preduzetničke radnje: Sva imovina koja je pripadala radnji (alati, oprema, zalihe, vozila itd.) ulazi u ostavinsku masu pokojnika. Ako se radnja gasi, ta imovina će se podeliti naslednicima prema rešenju o nasleđivanju. Naslednici preuzimaju i obaveze (dugove) radnje nastale do dana smrti, ali samo do visine vrednosti nasleđene imovine (o tome više u delu o dugovima). Poreska uprava će utvrditi poreske obaveze radnje do dana smrti​. Od dana smrti pokojnik prestaje da bude preduzetnik u poreskom smislu, pa se dalje obaveze (porezi, takse) za delatnost više ne obračunavaju. Sve dospele obaveze do tog trenutka (npr. porez na prihode od samostalne delatnosti, doprinosi za radnike ako ih je bilo, komunalne takse i sl.) ostaju kao dug koji će u ostavinskom postupku biti raspoređen naslednicima srazmerno njihovim naslednim delovima​. Važno: Čak i ako jedan naslednik nastavi da obavlja delatnost radnje nakon ostavinskog postupka, to ne znači da on lično preuzima sve dugove radnje, dugovi preminulog preduzetnika raspodeljuju se na sve naslednike proporcionalno nasleđenoj imovini, osim ako se drugačije ne dogovore​. Naslednik koji nastavi delatnost odgovoran je za nove poslove od trenutka kada je radnju registrovao na sebe, a za stare dugove odgovara zajedno sa ostalim naslednicima iz zaostavštine.

• Praktični koraci za gašenje radnje: Porodica treba da pribavi umrlicu (izvod iz matične knjige umrlih) jer je ona ključni dokument za sve promene. Sa umrlicom možete:

  • Obavestiti APR o smrti preduzetnika (podnošenjem prijave za brisanje preduzetnika uz prilog umrlice). Ovo može učiniti bilo ko, ne mora se čekati da APR sam dobije podatke​.

  • Ako naslednici žele nastavak, nakon ostavinske rasprave podnosi se prijava APR-u za prenos radnje na naslednika koji nastavlja (uz rešenje o nasleđivanju i eventualno sporazum naslednika).

  • Obavestiti poslovne partnere i dobavljače o gašenju radnje, kako bi se sprečilo daljnje poslovanje ili pristizanje faktura na ime pokojnika.

  • Zatvoriti tekući račun preduzetnika u banci (banku će zanimati ko je pravni naslednik sredstava na računu, to će rešiti ostavinski postupak).

  • Izmiriti zaostale obaveze radnje (porezi, doprinosi, plate radnicima ako ima) iz imovine ostavštine. Ako radnja nije imala dovoljno sredstava, to će se regulisati kroz ostavinski postupak, pa se nemojte sami izlagati trošku iz ličnih sredstava pre nego što se konsultujete sa notarom ili advokatom.

Društvo sa ograničenom odgovornošću (D.O.O.) i ostala privredna društva

Ako je preminuli bio osnivač ili vlasnik udela u nekom privrednom društvu (najčešće DOO, ali može biti i ortačko društvo, komanditno društvo ili akcionarsko društvo), takođe je potrebno regulisati šta se dešava sa njegovim vlasničkim pravima u kompaniji:

• Nasleđivanje udela/akcija: U slučaju smrti člana društva sa ograničenom odgovornošću, njegov udeo u kapitalu društva prelazi na naslednike. Naslednici postaju novi članovi društva srazmerno naslednom delu koji im pripada​. Na primer, ako je pokojnik bio jedini vlasnik 100% udela, a ima dvoje naslednika koji nasleđuju po pola imovine, svaki od njih postaće vlasnik 50% udela u tom DOO. Ukoliko postoji više suvlasnika firme, naslednici pokojnika stupaju na njegovo mesto u društvu (osim ako osnivačkim aktom nije drukčije određeno, npr. neka društva imaju klauzule da se u slučaju smrti suvlasnika njegov udeo nudi na otkup preostalim suvlasnicima ili da društvo prestaje, ali to je ređe i važi uglavnom za ortačka društva). Za DOO zakon propisuje da je udeo naslediv, dakle, kompanija ne prestaje automatski, već nastavlja da posluje s novim vlasnicima.

• Ostavinski postupak i prenos udela: Vrednost udela (ili akcija) pokojnika ulazi u zaostavštinu. Na ostavinskoj raspravi, javni beležnik će popisati taj udeo kao deo imovine. Naslednici mogu postići dogovor, na primer, da jedan naslednik preuzme ceo udeo u firmi, a da drugome nadoknadi u novcu ili drugom imovinom, ako im tako više odgovara. Ukoliko takvog dogovora nema, udeo se deli po naslednim udelima (što znači da više naslednika zajedno nasleđuju vlasnički paket). Kada rešenje o nasleđivanju postane pravosnažno, naslednici treba da podnesu APR-u prijavu promene vlasništva u društvu, registracija novih članova društva na osnovu nasleđivanja. Ovaj postupak obuhvata dostavljanje rešenja o nasleđivanju, eventualno ugovora među naslednicima ako je bilo prenosa udela i odluku skupštine društva o prijemu novih članova (koju obično naslednici donesu kao novi članovi). APR će ažurirati podatke o vlasničkoj strukturi kompanije.

• Upravljanje kompanijom nakon smrti vlasnika: Ako je pokojnik bio i zakonski zastupnik (npr. direktor) u svojoj firmi, važno je da preostali članovi društva (ili novi naslednici kao članovi) imenuju novog zastupnika što pre, kako bi kompanija mogla nesmetano da nastavi poslovanje. Smrću dosadašnjeg direktora, društvo ostaje bez ovlašćenog lica za zastupanje, pa je često potrebno održati skupštinu društva koja će imenovati novog direktora. Zakon o privrednim društvima propisuje da se položaj direktora ne nasledi automatski iako naslednici dobijaju vlasnički udeo, samu upravljačku funkciju mora dodeliti skupština društva kao nadležni organ​. Drugim rečima, ako je pokojnik bio i vlasnik i direktor, naslednici će kao novi vlasnici doneti odluku o imenovanju novog direktora (može biti jedan od njih ili treće lice). Dok se to ne uradi, poslovanje može biti u kratkotrajnom zastoju jer banke i poslovni partneri traže ažuriranu dokumentaciju o zastupniku.

• Posebni slučajevi i dogovori sa suvlasnicima: Ukoliko je pokojnik bio suvlasnik manjeg udela u društvu sa drugim licima, ti suvlasnici mogu imati pravo preče kupovine udela koji prelazi na naslednike. Zakon daje pravo ostalim članovima DOO da, ako neki član namerava da otuđi udeo imaju prvenstvo kupovine po razumnoj ceni​. U kontekstu nasleđivanja, ovo znači da ako naslednici ne žele da učestvuju u kompaniji, mogu ponuditi svoj nasleđeni udeo ostalim suvlasnicima. Ako oni odbiju, naslednici ga mogu prodati trećem licu ili pokrenuti likvidaciju udela. S druge strane, ako osnivački akt društva sadrži klauzule o prestanku kompanije u slučaju smrti određenog člana, možda će biti neophodno da preostali suvlasnici i naslednici sednu za sto i dogovore budućnost kompanije, da li nastavlja sa radom sa naslednicima kao novim suvlasnicima ili će se društvo likvidirati uz isplatu udela naslednicima. Ovakve situacije mogu biti kompleksne, pa je poželjno konsultovati advokata specijalizovanog za privredno pravo ako se pojave nedoumice ili sporna pitanja.

• Gašenje firme (likvidacija) ako naslednici to žele: Naslednici koji su preuzeli firmu nisu obavezni da je večno vode. Nakon što postanu vlasnici, ukoliko procene da ne žele nastavak poslovanja, mogu pokrenuti postupak likvidacije društva. Likvidacija DOO je formalan postupak zatvaranja preduzeća koji traje najmanje nekoliko meseci i podrazumeva izmirenje svih dugova kompanije, otpuštanje zaposlenih i podelu preostale imovine vlasnicima. Za naslednike, ovo je način da „unovče“ svoj nasledstveni udeo ako ne žele da prodaju firmu nekom drugom. Postupak se pokreće odlukom skupštine (novih vlasnika) o likvidaciji imenovanjem likvidatora i registracijom početka likvidacije u APR. Imajte u vidu da, ukoliko firma ima više obaveza nego imovine, naslednici (kao vlasnici) ne odgovaraju lično svojom imovinom, DOO je kapitalno društvo, pa se obaveze naplaćuju iz imovine firme. Naslednici kao članovi društva mogu izgubiti vrednost svog udela, ali neće dugovati poveriocima iz svog džepa (osim ako su negde bili lični žiranti). Ovo znači da, ako je firma prezadužena, mogu je pustiti u stečaj/likvidaciju i poveriti postupak stečajnom upravniku, dugovi firme nisu isto što i lični dugovi pokojnika, jer je firma pravno lice za sebe.

Savet: Kada je reč o privatnom biznisu, preporučuje se bliska saradnja sa javnim beležnikom koji vodi ostavinsku raspravu, kao i sa računovođom ili pravnikom (advokatom) firme. Oni vam mogu pomoći da razumete stvarno finansijsko stanje posla (aktivu i pasivu) i da donesete ispravnu odluku, da li nastaviti posao, prodati udeo ili likvidirati. Budite svesni da nasleđivanjem biznisa stičete i određene obaveze: npr. potrebno je nastaviti vođenje poslovnih knjiga dok se firma ne likvidira ili ne prenese, te podneti završne poreske prijave. Ne oklevajte da zatražite savet od APR ili poreske uprave o konkretnim koracima, često postoje brošure i smernice za takve slučajeve.

3. Zatvaranje kredita i dugova preminulog

Finansijske obaveze pokojnika, poput bankarskih kredita, kreditnih kartica, pozajmica i drugih dugova, takođe moraju biti regulisane nakon njegove smrti. Naslednici se često brinu da li će morati iz svog džepa da otplaćuju dugove pokojnika. Zakonska regulativa daje jasne okvire oko ovoga:

• Odgovornost naslednika za dugove: Naslednici odgovaraju za dugove pokojnika samo do visine vrednosti nasledđene imovine. To praktično znači da naslednici ne mogu izgubiti više nego što su dobili nasleđem, ukoliko je dug veći od imovine, oni nisu dužni da namiruju razliku iz svoje lične imovine​​. Na primer, ako ste nasledili imovinu vrednu 5.000 evra, a dugovi preminulog iznose 8.000 evra, odgovaraćete samo do 5.000 evra duga; ostatak će morati da otpišu poverioci ili snose gubitak​. Ovo pravilo važi solidarno za sve naslednike, ako ih je više, svaki odgovara proporcionalno svom naslednom delu​. Važno: Naslednik koji odbije (odrekne se) nasledstva u ostavinskom postupku ne odgovara za dugove pokojnika uopšte​​. Dakle, ako smatrate da su dugovi premašili imovinu imate pravo da se odreknete nasleđa i time se oslobodite obaveze plaćanja dugova (ali onda, naravno, ne dobijate ni imovinu).

• Obaveštavanje banaka i poverilaca: Nakon smrti, važno je što pre napraviti spisak svih dugova i poverilaca za koje znate. To mogu biti bankarski krediti (stambeni, keš krediti, auto krediti), dugovanja po kreditnim karticama, minus po tekućem računu, lizing ugovori, dugovi za komunalije, rate za kupovinu na otplatu, pozajmice od drugih lica, dugovi za poreze, kazne, ali i jemstva koja je pokojnik dao za tuđi kredit itd. Svaku od tih institucija ili lica treba obavestiti o smrti dužnika. Banke obično saznaju čim im neko dostavi umrlicu; ako pokojnik ima tekući račun ili prima penziju u banci, banke često preko matične službe budu automatski obaveštene (jer im stiže informacija da je ЈMBG prestao da važi). Ipak, ne oslanjajte se na automatiku, bolje je lično otići u banku sa umrlicom i prijaviti smrt klijenta. Na taj način, banka će zamrznuti dalje otplate ili povlačenja sredstava i obustaviti obračun redovnih rata dok se ne razjasni stanje.

• Bankarski krediti: Kada korisnik kredita premine, postoje dva moguća scenarija:

  1. Kredit je bio osiguran za slučaj smrti: Ako je pokojnik prilikom podizanja kredita imao polisu životnog osiguranja ili posebno osiguranje kredita koje pokriva smrt, onda naslednici u pravilu neće morati da otplaćuju preostali dug. Osiguravajuća kuća isplati banci preostali dug, čime se obaveza gasi​. Ovakav vid osiguranja je čest kod stambenih kredita, banke ga često zahtevaju ili nude opciju da ga korisnik uzme. Naslednicima preostaje da provere postojanje takve polise (potražite u pokojnikovoj dokumentaciji ili direktno pitajte banku) i, ako postoji, da pokrenu proceduru naplate osiguranja (banka će vas uputiti, a potrebno je dostaviti umrlicu osiguravaču i eventualno popuniti zahtev za isplatu osigurane sume).

  2. Kredit nije bio osiguran: Ukoliko nema polise koja pokriva dug, kredit će postati deo zaostavštine. Naslednici koji prihvate nasleđe time prihvataju i obavezu da nastave sa otplatom preostalih rata, ali, kao što je napomenuto, samo u okviru vrednosti nasledstva. Banka ne može zahtevati od naslednika plaćanja pre nego što naslednici zvanično postanu vlasnici imovine (tj. pre završetka ostavinskog postupka), ali u praksi dug i dalje postoji i kamata može teći na dospele rate.

• Kontakt sa bankom i reprogramiranje: Veoma je važno da naslednici stupe u kontakt sa bankom što pre moguće nakon smrti korisnika kredita. Obavestite banku o situaciji i pitajte ih koje opcije postoje. Narodna banka Srbije savetuje da se sa bankom postigne dogovor o nastavku otplate kako ne bi došlo do kašnjenja koje povlači zateznu kamatu ili čak proglašenja celog duga dospelim​​. Banka će obično predložiti naslednicima da potpišu ugovor o pristupanju dugu, čime se formalizuje da naslednik preuzima ulogu dužnika​. Taj ugovor će precizirati uslove dalje otplate. Ukoliko naslednici ne odreaguju, a rata kredita dođe na naplatu i ne bude plaćena, banka ima pravo da obračunava zateznu kamatu na taj iznos i da kasnije, nakon ostavinske rasprave, potražuje ta sredstva od naslednika ili iz imovine ostavštine. Da biste izbegli nepotrebne troškove, najbolje je ili izmiriti dospele rate iz sredstava ostavine (npr. sa pokojnikovog tekućeg računa, ako ima novca, uz odobrenje notara) ili dogovoriti sa bankom zastoj plaćanja dok se ne završi ostavina. U svakom slučaju, komunikacija sa bankom je ključna, prikažite im situaciju, dostavite umrlicu i pitajte za privremeni moratorijum ili reprogram.

• Hipoteka ili zalog: Ako je kredit obezbeđen hipotekom na nekretnini ili zalogom (npr. na automobilu, mašini i sl.), banka će imati pravo da se namiri iz te imovine ako se rate ne plaćaju. Naslednici koji žele da zadrže tu imovinu (npr. stan pod hipotekom) treba da nastave sa redovnom otplatom kredita kako bi izbegli da banka aktivira hipoteku i proda imovinu radi naplate​​. Dakle, ako nasledite kuću opterećenu stambenim kreditom, najbolje je da preuzmete otplatu (ili refinansirate kredit na svoje ime), u suprotnom, banka ima pravo da, po neplaćanju, potražuje celokupan preostali dug i pokrene prodaju nekretnine.

• Ostali dugovi (kartice, računi, porezi): Kreditne kartice i dozvoljeni minus na računu takođe spadaju u dugove. Porodica treba da obavesti banku i o ovim proizvodima. Kartice će biti blokirane, a banke obično zahtevaju povraćaj kartice (ako je fizički dostupna). Stanje duga po kartici na dan smrti postaje potraživanje banke u ostavinskom postupku. Slično važi i za druge dugove: npr. neplaćeni računi za struju, telefon, gas, komunalije treba da budu evidentirani. Ti dugovi se, po pravilu, moraju izmiriti iz imovine ostavioca pre raspodele nasledstva. Dobra praksa je da naslednici, uz savet notara izmire razumne tekuće obaveze (npr. komunalije za mesec u kom je osoba preminula) kako dug ne bi rastao zbog kamate. Ipak, za veće dugove sačekajte ostavinsko rešenje. Poreske obaveze (npr. porez na imovinu, porez na dohodak ako je preminuli nešto dugovao) prelaze na naslednike takođe u okviru vrednosti nasledstva​. Naslednici treba da provere sa lokalnom poreskom upravom da li postoje neizmireni porezi na ime pokojnika i da to uključe u ostavinsku masu.

• Žiranti i supotpisnici: Ukoliko je pokojnik bio žirant ili poručilac za tuđi kredit, njegova smrt ne gasi obavezu vraćanja tog kredita, ali ta obaveza sada pada na ostale žirante ili na glavnog dužnika (u zavisnosti od uslova ugovora). Naslednici pokojnika ne postaju automatski žiranti umesto njega. S druge strane, ako je pokojnik imao svog žiranta za lični kredit, smrt dužnika može aktivirati obavezu žiranta da nastavi otplatu dok se ne reguliše nasleđe. U tom slučaju, naslednici i žirant treba da sarađuju: naslednici (ako prihvate nasledstvo) preuzimaju dug, a žirant bi trebalo da se povuče nakon prenosa ugovora na naslednika.

Savet: Ukoliko sumnjate da dugovi premašuju imovinu, razmislite o mogućnosti odricanja od nasledstva, ali budite svesni da se time odričete svih prava iz ostavine (imanja, nekretnina, novca). Uvek je opcija i da se konsultujete sa advokatom ukoliko je situacija složena. Tokom ostavinske rasprave, budite iskreni prema javnom beležniku o poznatim dugovima, njihova uloga je da u ostavinsko rešenje unesu napomenu o dugovima i zakonskom ograničenju odgovornosti naslednika. Na taj način bićete zaštićeni ako poverioci kasnije pokušaju da naplate više nego što je vrednost nasleđene imovine.

4. Obustava penzije i ostvarivanje porodične penzije

Ako je preminula voljena osoba bila penzioner (korisnik penzije), porodica treba da reguliše obustavu dalje isplate njegove penzije, kao i da se informiše o pravima na porodičnu penziju za članove porodice.

• Obaveštavanje Fonda PIO o smrti penzionera: Dobra vest je da u većini slučajeva porodica ne mora posebno da obaveštava Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO) o smrti penzionera, ta informacija stiže po službenoj dužnosti. Matičarska služba koja je registrovala smrt (opština/grad) putem elektronske evidencije prosleđuje podatak Fondu PIO​​. Ipak, ukoliko primetite da penzija i dalje leže na račun pokojnika nakon smrti ili ako je do smrti došlo u inostranstvu, preporučljivo je da lično obavestite nadležnu filijalu PIO fonda. Cilj obaveštavanja nije „usluga“ instituciji, već izbegavanje neosnovanih isplata koje ćete kasnije morati vraćati​. Na primer, ako penzioner umre početkom meseca, a PIO fond ne dobije informaciju na vreme, moguće je da će penzija za taj mesec ipak biti isplaćena. Pošto penzija za ceo mesec možda ne pripada u punom iznosu (o tome dalje), Fond će tražiti povraćaj više isplaćenog dela. Bolje je to preduprediti pravovremenim obaveštenjem.

• Presek obračuna penzije do dana smrti: Kada PIO fond primi informaciju o smrti korisnika penzije, ovlašćeni službenik fonda će obračunati iznos penzije koji pripada pokojniku do dana smrti​. Zatim će proveriti da li je penzija za taj period u celosti isplaćena ili postoji neki neisplaćeni deo koji je pripadao umrlom, odnosno da li je možda isplaćeno više nego što je trebalo​. Šta to znači praktično? Ako je osoba preminula, recimo, 10. u mesecu, a penziju je primala početkom meseca za prethodni mesec, onda joj za tekući mesec pripada samo deo penzije (za 10 dana). Ukoliko taj deo nije isplaćen, naslednici imaju pravo da ga nasleđuju. Ako je pak penzioner primio punu penziju za mesec u kom je umro, može se desiti da je deo te penzije „više isplaćen“ (od dana smrti do kraja tog meseca). PIO će u tom slučaju tražiti od banke da vrati taj višak u fond (nova pravila od 2024. godine preciziraju da banka mora vratiti iznose penzije koji se odnose na period nakon poslednjeg dana u mesecu u kom je penzioner preminuo​​). To su interne finansijske korekcije između banke i PIO, ali praktično znači: ako neko premine 15. marta, penzija za mart pripada do 31.3., a porodična penzija (za naslednike) tek od 1. aprila​​. Zato, ako je na računu pokojnika ostala penzija za čitav mart, taj novac do kraja marta je deo ostavinske mase (poslednja penzija), a sve nakon toga biće vraćeno PIO-u ili pripašće naslednicima kroz porodičnu penziju od aprila. PIO fond izdaje potvrdu o neisplaćenim iznosima penzije koju porodica može upotrebiti u ostavinskom postupku​, na primer, ako poslednja penzija (ili deo) tek treba da se isplati, taj iznos će se uključiti u nasledstvo i biti dodeljen naslednicima nakon ostavinskog rešenja​.

• Pravo na jednokratnu naknadu troškova sahrane od PIO: Pored poslodavca (za zaposlene) o kojem je već bilo reči i sam PIO fond pruža pomoć za pogreb troškove ako je pokojnik bio penzioner. Prema zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju, porodica ima pravo na naknadu pogrebnih troškova u visini jedne i po prosečne penzije u prethodnom kvartalu​. Ovu naknadu PIO isplaćuje jednokratno članu porodice ili licu koje je snosilo troškove sahrane. Da bi se ostvarila, potrebno je podneti zahtev filijali PIO, uz priloženu umrlicu i račune pogrebnog preduzeća na ime podnosioca zahteva. Fond po službenoj dužnosti proverava da li je neko drugi možda već ostvario sličnu naknadu (npr. u inostranstvu, ako je penzioner primao i stranu penziju) kako ne bi došlo do duple isplate​. Ova pomoć PIO fonda ne isključuje pravo da i bivši poslodavac penzionera (ako je bio zaposlen pre penzije) takođe da solidarnu pomoć, moguća je kombinacija obe isplate​.

• Porodična penzija (penzija za članove porodice): Članovi uže porodice preminulog mogu imati pravo na porodičnu penziju pod određenim uslovima. Porodična penzija predstavlja pravo da se delimično ili u celosti nastavi primanje penzije pokojnika, raspodeljene na njegove izdržavane članove porodice. Pravo na porodičnu penziju imaju:

  • Supružnik/vanbračni partner: Udovica ostvaruje pravo na porodičnu penziju ako je do smrti supruga navršila određene godine starosti (zakonom se trenutno propisuje oko 53 godine za ženu) ili ako je u roku od godinu dana od smrti supruga postala potpuno nesposobna za rad. Takođe, stiče pravo bez obzira na godine ako se stara o barem jednom maloletnom detetu pokojnika​. Udovac stiče pravo pod istim uslovima, s tim što je trenutno starosni uslov za muškarce nešto viši (npr. 58 godina)​. Ove starosne granice za supružnike su propisane zakonom i podležu promenama (postupno se povećavaju usled reforme penzijskog sistema), pa je uvek dobro proveriti tačan uslov u trenutku kada se pravo ostvaruje.

  • Deca preminulog: Deca imaju pravo na porodičnu penziju ukoliko su bila na izdržavanju pokojnika (što se podrazumeva za maloletnu decu). Maloletno dete ima pravo do navršenih 15 godina, nakon čega može zadržati penziju ako pohađa srednju školu (do najviše 20 godina), odnosno fakultet (do najviše 26 godina)​. Dete nesposobno za rad (invalidno dete) stiče pravo bez obzira na godine, pod uslovom da je invalidnost nastupila pre određene dobi. Porodična penzija za decu se deli među svom decom koja imaju pravo, pod jednakim delovima.

  • Roditelji preminulog: U nekim slučajevima, roditelji koje je pokojnik izdržavao mogu ostvariti pravo na porodičnu penziju, ako su ispunjeni uslovi (najčešće uslov starosti ili radne nesposobnosti roditelja i dokaz da ih je pokojnik izdržavao).

• Da bi porodica ostvarila ovo pravo, mora se podneti zahtev za porodičnu penziju nadležnoj filijali PIO fonda. Uz zahtev se prilaže dokumentacija: izvod iz matične knjige umrlih za pokojnika, dokaz o rodbinskoj vezi (npr. venčani list za supružnika izvodi iz matične knjige rođenih za decu), dokaz o školovanju za decu stariju od 15 godina, medicinska dokumentacija ako se pravo ostvaruje po osnovu invalidnosti, lična dokumenta podnosioca zahteva itd. Od 2024. godine, porodična penzija se (za slučaj smrti penzionera) priznaje od prvog dana narednog meseca nakon smrti penzionera​​. To znači da ako je penzioner umro u martu, pravo na porodičnu penziju pripada od 1. aprila, pod uslovom da naslednik ispunjava sve uslove. (Ranije je važilo od narednog dana po smrti, ali je zakon izmenjen radi izbegavanja preklapanja isplate lične i porodične penzije.) Zato naslednici dobijaju penziju tek nakon što istekne mesec smrti, ali ne gube ništa jer penzija za mesec smrti pripada ostavinskoj masi. Ako je pak reč o smrti osiguranika koji još nije bio penzioner (npr. zaposlenog koji je ispunjavao uslove za penziju ili imao najmanje 5 godina staža), onda članovi porodice stiču pravo odmah po smrti, pod uslovom da se prijave u roku od 6 meseci​.

  Visina porodične penzije zavisi od broja članova koji je dele i od penzije koju je pokojnik primao (ili koja bi mu pripadala). Ako je jedan naslednik, dobija 70% penzije pokojnika; dvoje naslednika 80% (dele između sebe), troje 90%, četvoro ili više 100% penzije (opet dele ravnomerno), ovi procenti su propisani zakonom. Takođe, naslednik koji ima pravo na više penzija (npr. sopstvenu i porodičnu) mora izabrati jednu, ne mogu se obe primati istovremeno, osim u ograničenoj kombinaciji (npr. deo invalidnine i porodična i sl., ali tu već treba stručno savetovanje u konkretnoj situaciji).

Savet: Za postupak oko penzije, obratite se direktno Fondu PIO, njihovi šalteri mogu vam dati obrazac zahteva za porodičnu penziju i listu potrebnih dokumenata. Obavezno prijavite sve okolnosti, npr. ako je supružnik mlađi od potrebnih godina ali nezaposlen, raspitajte se da li ima pravo na privremenu porodičnu penziju kada napuni određene godine. Takođe, ne zaboravite da vratite penzionersku legitimaciju pokojnika i zdravstvenu knjižicu fondu zdravstvenog osiguranja (ako je imao). Iako deluje nebitno, važno je da se njegova zdravstvena knjižica poništi kako ne bi bilo zloupotrebe, a to se radi u filijali Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja. Po potrebi, konsultujte Centar za socijalni rad ako su ostavljena mala deca ili ako je neki član porodice korisnik tuđe nege i pomoći, moguće je da imate pravo na uvećanu porodičnu penziju ili dodatak.

5. Rskid ili prenos ugovora (telefon, lizing, pretplate, zakupnine itd.)

U današnje vreme većina ljudi ima razne ugovore o redovnim uslugama, od telefona i interneta, preko kablovske televizije, do raznih pretplata (poput časopisa, osiguranja, članarina u klubovima) ili ugovora o zakupu/lizingu. Nakon smrti korisnika, ove ugovore treba pregledati i raskinuti ili preneti na drugog nosioca, kako se ne bi generisali nepotrebni troškovi na ime pokojnika.

• Telefon internet, TV pretplate: Operatore telekomunikacija (Telekom, Telenor, A1 ili kablovske operatere) treba obavestiti da je pretplatnik preminuo. Najčešće je potrebno otići u njihovo korisničko predstavništvo i priložiti kopiju izvoda iz matične knjige umrlih. Prema opštim uslovima većine operatera, ugovor sa pretplatnikom se raskida na dan njegove smrti, bez penala za prevremeni raskid​. To znači da nećete morati da plaćate naknadu za raskid ugovora pre isteka obaveznog perioda, smrt je vanredni događaj koji oslobađa tu obavezu. Sva neplaćena dugovanja do datuma smrti (npr. račun za prethodni mesec) i dalje će biti dug ostavioca i trebalo bi da budu izmirena iz ostavinske mase. Po prijemu obaveštenja i dokaza o smrti, operator će obustaviti dalje ispostavljanje računa i uslugu ugasiti, odnosno raskinuti ugovor​. Ako je u tom međuvremenu stigao račun za period posle smrti, operater je dužan da te usluge ne naplati (ili da stornira račun) jer su nastale nakon smrti pretplatnika​.

  Ukoliko neki član porodice želi da zadrži broj telefona ili nastavi da koristi uslugu (npr. da zadrži kućni internet ili kablovsku na istoj adresi), obično je potrebno zaključiti novi ugovor na svoje ime. Neki operatori nude mogućnost da se ugovor prenese na naslednika uz njegovu saglasnost, što je brži postupak (na primer, zadrži se isti broj telefona, ali se izmeni ime nosioca ugovora). Raspitajte se o toj opciji, ponekad je potrebno popuniti zahtev za promenu vlasništva usluge, uz dokument o srodstvu sa pokojnikom. U svakom slučaju, nemojte nastaviti da koristite uslugu na ime preminulog bez obaveštenja operatera, jer bi pravno gledano nastajao dug prema ostavinskoj masi, a vi kao korisnik biste bili u nedefinisanom statusu.

• Komunalne usluge (struja, gas, voda, đubre): Računi za ove usluge obično glase na vlasnika stana/kuće. Ako je pokojnik bio vlasnik nekretnine u kojoj je živeo, naslednici će preuzeti vlasništvo, pa je poželjno promeniti platiša na tim računima nakon sprovedene ostavine. Sam čin smrti ne prekida isporuku ovih usluga, jer ona ide po objektu. Praktično, nastaviće da stižu računi, ali će i dalje glasiti na ime pokojnika dok se ne prijavi promena. Naslednici treba da nastave da plaćaju tekuće komunalne račune (iz ostavinske mase, ako ima sredstava ili iz svog novca, uz kasniju nadoknadu) kako ne bi došlo do dugova i isključenja. Kada naslednik postane zvanični vlasnik nekretnine (nakon ostavine i uknjižbe u katastar), može otići u elektrodistribuciju, vodovod, gradsku čistoću itd. i podneti zahtev da se računi preusmere na njegovo ime. Tipično će vam trebati kopija rešenja o nasleđivanju, kopija lične karte i popunjen zahtev za promenu obveznika. Ovo se ne mora uraditi odmah, ali imajte u vidu da dugovi za komunalije pale na teret imovine, pa je bolje završiti što pre. Ukoliko je pokojnik živeo kao zakupac (podstanar) i računi su glasili na njega, obavestite vlasnika stana o smrti i zajedno regulišite prelazak računa na vlasnika ili novog stanara.

• Ugovor o zakupu stana ili poslovnog prostora: Ako je pokojnik bio zakupac (stanar), njegovom smrću po pravilu prestaje ugovor o zakupu, osim ako ugovorom nije drugačije predviđeno. Naslednici nisu automatski dužni da nastave plaćati kiriju, ali su dužni da obaveste zakupodavca i da oslobode prostor od ličnih stvari pokojnika u razumnom roku. Poželjno je pregledati ugovor, neki ugovori sadrže klauzule o otkaznom roku ili slično i u slučaju smrti. U praksi, stupite u kontakt sa gazdom stana, obavestite ga o situaciji i dogovorite se oko preuzimanja stvari i eventualne refundacije depozita. Depozit koji je pokojnik uplatio za stan spada u nasledstvo; zakupodavac bi trebao da ga vrati naslednicima nakon izmirenja svih obaveza (npr. ako je ostalo nekih neplaćenih računa, možda će se namiriti iz depozita). Sa druge strane, ako je pokojnik bio zakupodavac (vlasnik koji je izdavao nekretninu), naslednici stupaju na njegovo mesto i imaju pravo da nastave ugovor o zakupu ili da ga raskinu (u skladu sa ugovornim uslovima). Zakupac treba da nastavi plaćanje zakupnine, ali sada na račun naslednika/novog vlasnika kada se formalizuje promena. Obavestite stanare da je vlasnik preminuo i da će naknadno dobiti informacije o tome kome da plaćaju zakupninu (nakon ostavine). Možda će biti potrebno zaključiti aneks ugovora o zakupu sa novim vlasnicima.

• Lizing i ostale ugovorne obaveze: Ako je pokojnik imao predmet na lizing (npr. automobil na lizing), taj ugovor se nastavlja prema svom tekstu, smrt može predstavljati razlog za raskid ili preuzimanje obaveze od strane naslednika, zavisno od ugovora. Obavestite lizing kuću o smrti korisnika. Često u slučaju smrti, lizing kuća će predložiti naslednicima da preuzmu ugovor ako žele zadržati predmet (uz uslove kreditne sposobnosti) ili će raskinuti ugovor i uzeti predmet nazad. Ako postoji pretplata (npr. pretplaćene godišnje karte, članarine u teretani, klubu ili digitalne pretplate poput Netflix, Spotify itd. na plaćenim paketima), te usluge svakako treba otkazati da se ne bi nastavile automatske naplate. Otkažite sve što se automatski obnavlja, većinu toga možete pronaći pregledom bankovnih izvoda pokojnika za nekoliko prethodnih meseci, gde se vide redovna zaduživanja.

• Osiguranja: Postoje dve vrste osiguranja za razmatranje:

  1. Osiguranja koja je pokojnik plaćao (i gde je on bio osiguranik): Na primer, životno osiguranje, osiguranje od nezgode, dobrovoljno zdravstveno osiguranje, osiguranje imovine, auto-osiguranje itd. Ako je pokojnik imao polisu životnog osiguranja, naslednici (ili korisnici polise navedeni u njoj) treba da podnesu zahtev za isplatu osigurane sume zbog smrti osiguranika. Životno osiguranje nije deo ostavinske mase ako su u polisi već naznačena lica koja naslede, osiguravač direktno njima isplaćuje (npr. ako je kao korisnik osiguranja navedena supruga, ona dobija isplatu bez uključivanja u ostavinu). Ako nije niko naznačen, onda ulazi u ostavinu. U svakom slučaju, važno je da proverite dokumentaciju da li je pokojnik imao neke polise. Kontaktirajte osiguravajuće društvo sa umrlicom i polisom. Slično važi i za penzijske fondove trećeg stepena (npr. dobrovoljni penzijski fond, tu takođe postoji naslednik koji povlači sredstva sa računa). Što se tiče osiguranja imovine (kuće, stana) ili auto-kasko, te polise su verovatno manje kritične, osiguranje će ili prestati smerću osiguranika ili će važiti do isteka, ali svakako promenom vlasništva imovine trebate prijaviti osiguravaču da ažurira polisu na naslednika.

  2. Osiguranja gde je pokojnik bio korisnik (a ne platiša): Na primer, dopunsko zdravstveno osiguranje koje mu je plaćao poslodavac, kolektivno osiguranje penzionera u udruženju i sl. Ta osiguranja smrću prestaju i tu porodica nema šta da raskida, već eventualno da ostvari pravo iz njih, npr. neka udruženja penzionera imaju kolektivno osiguranje gde porodica dobija određeni iznos u slučaju smrti člana. Stoga, proverite i tu mogućnost (pogledajte pokojnikov novčanik ili fioke za članske karte udruženja, osiguravajuće polise i sl.).

Savet: Napravite spisak svih usluga na koje sumnjate da je pokojnik bio pretplaćen. Obično pomaže da pregledate njegovu poštu i e-poštu, računi i obaveštenja od provajdera će vam ukazati gde je bio ugovor. Takođe, bankarski izvodi (ako možete doći do njih preko elektronske pošte ili dokumentacije) pokazuju redovna zaduženja. Svuda pošaljite kopiju umrlice i pismeni zahtev za raskid ugovora zbog smrti korisnika. Čuvajte dokaze da ste poslali/predali te zahteve (npr. potvrdu prijema pošte ili evidenciju razgovora). Ako kasnije stigne račun za uslugu nakon smrti i već ste poslali obaveštenje, pozovite ih i referišite se na isto, račun bi trebalo stornirati. Uglavnom nećete naići na problem, jer je smrt jasan slučaj, ali događalo se da ponekad administrativna spora reakcija operatera izazove slanje računa čak i nakon obaveštenja; u takvim slučajevima samo mirno objasnite situaciju i insistirajte na poštovanju pravila (nema plaćanja usluga posle smrti korisnika). Za svaki slučaj, fotografišite ili kopirajte sve ugovore pre nego što ih raskinete, da imate trag u slučaju spora.

6. Kome se obratiti za pomoć i dodatne informacije

Nije potrebno da sve ove postupke prođete sami. Dostupno je više institucija i stručnjaka koji vam mogu pomoći i pružiti smernice u ovim trenucima. Evo kome se sve možete obratiti:

• Јavni beležnik (notar): Ostavinski postupak nakon smrti pokreće se po službenoj dužnosti, obično će nadležni sud ili javni beležnik dobiti obaveštenje o smrti iz matične službe i pozvati naslednike na raspravu. U praksi, to može potrajati nekoliko nedelja, pa čak i par meseci. Ako vidite da poziv ne stiže, a želite da pokrenete postupak ranije (npr. zbog hitne potrebe da se pristupi bankovnom računu pokojnika radi plaćanja sahrane), možete i sami podneti smrtovnicu sudu ili se obratiti bilo kom javnom beležniku u mestu pokojnikovog prebivališta sa zahtevom da se informišete o predmetu. Na samom ročištu kod beležnika možete postaviti pitanja oko raspodele dugova, proceduralnih stvari i sl. Јavni beležnik je tu da neutralno sprovede podelu imovine po zakonu ili testamentu, ali će vam razjasniti i koje korake treba da preduzmete da ostvarite neka prava (npr. kako da naplatite neisplaćenu penziju, šta je sa dugovima itd.). Beležniku ćete predati svu potrebnu dokumentaciju o imovini i obavezama pokojnika, zato prikupljajte papire (ugovore izveštaje, račune) da biste na ostavini imali potpun pregled.

• Matićna služba (opština/grad): Ovo je prva institucija sa kojom ste verovatno već došli u kontakt radi izdavanja izvoda o smrti. Zatražite dovoljan broj kopija umrlice (obično vam treba više primeraka za banku, penziju, poslodavca, osiguranja, notara itd.). Takođe, prijavite smrt u domu zdravlja/fondu zdravstva radi poništavanja zdravstvene knjižice. Matićar će po službenoj dužnosti proslediti obaveštenja raznim organima (PIO fondu, Upravi za upravne poslove MUP-a radi poništenja lične karte i pasoša i dr.), ali uvek je dobro proveriti posle izvesnog vremena da li je to učinjeno.

• Banke i osiguravajuća društva: Kao što je već rečeno, neposredno nakon smrti obavestite sve banke u kojima je pokojnik imao račune ili kredite. Svako obraćanje banci radite uz pismeni trag, podnesite dopis uz umrlicu i zadržite jedan overen primerak za sebe. Za pitanja oko otplate kredita obratite se Službi naplate u banci; oni će vam dati detalje o dugu i opcije kako da se on reguliše. Ako naiđete na nekorektno postupanje (recimo, banka insistira da plaćate rate odmah ili preti nečim), znajte da porodica preminulog nije dužna da otplaćuje kredit dok se ne završi ostavinski postupak i ne pristane na nasledstvo, mada je u interesu svih da se rate ne gomilaju. Uvek možete zatražiti savet od Narodne banke Srbije, Sektor za zaštitu korisnika finansijskih usluga, ako se osećate nesigurno u kontaktima sa bankom. Osiguravajuća društva kontaktirajte ukoliko ste pronašli neku polisu ili ako mislite da pokojnik ima pravo na neku naknadu. Oni će vam reći tačnu proceduru (obično popunjavanje zahteva i dostavu umrlice, uz eventualno lekarski izveštaj o uzroku smrti ako je potrebno za osiguranje od nezgode).

• Fond PIO i fond zdravstva: Za penzije smo detaljno prošli, njih možete pitati bilo šta u vezi porodične penzije, naknade troškova sahrane ili eventualno neisplaćene penzije. Filijale PIO često imaju savetnike koji će vam pomoći da popunite zahteve. Republički fond zdravstvenog osiguranja (RFZO), ako je pokojnik imao zdravstvenu knjižicu, trebalo bi je vratiti (naročito ako je neki član porodice bio osiguran preko njega, taj član će morati da reguliše svoj status osiguranja, npr. da pređe na drugo nosioca osiguranja ili na samostalno osiguranje).

• Poreska uprava: Može zvučati neobično, ali i poreska uprava je relevantna. S jedne strane, treba regulisati porez na nasleđe, u Srbiji najbliži naslednici prvog naslednog reda (deca, supružnik) ne plaćaju porez na nasleđe, ali naslednici drugog reda (npr. braća, unučići ako im nema roditelja itd.) plaćaju 1.5% na vrednost nasledstva, dok treća lica plaćaju 2.5%. Јavni beležnik će po službenoj dužnosti poslati rešenje o nasleđivanju poreskoj upravi, a vi ćete dobiti kasnije poziv da platite porez ako ste obveznik. S druge strane, poreska uprava je bitna da utvrdite da li je pokojnik imao nekih poreskih dugovanja (na imovinu, na samostalnu delatnost, godišnji porez na dohodak za visoke primanja itd.). Ako je pokojnik bio preduzetnik ili vlasnik firme, lokalna poreska filijala će vam dati smernice šta treba izmiriti i da li nešto morate prijavljivati. U primerima koje smo ranije naveli, poreska uprava očekuje da naslednici izmire poreske obaveze pokojnika do dana smrti, u okviru nasleđene imovine​. Ne ustručavajte se da im pišete dopis ili zakazujete razgovor, bolje je imati jasnu sliku nego da kasnije izađe neki dug sa kamatom.

• Advokat: Iako većinu navedenih postupaka porodica može sama sprovesti, postoje situacije kada je angažovanje advokata preporučljivo. Na primer, ako:

  • Sumnjate da negde postoji neki skriveni dug ili imovina, pa vam treba pomoć u istraživanju.

  • Ako postoji spor između naslednika ili sa suvlasnicima firme.

  • Ako je pokojnik imao vrlo složene poslove, više firmi imovinu u inostranstvu, velike dugove ili potraživanja.

  • Ako banka ili druga institucija zahteva nešto što vam deluje nepravično ili nezakonito.

  • U tim slučajevima, advokat će vas zastupati i zaštititi vaša prava. Trošak advokata ide na teret naslednika, ali ako je pitanju značajna imovina ili rizik, vredi imati pravnu pomoć. Osnovna pravna pitanja možete postaviti i besplatno u okviru službi za besplatnu pravnu pomoć (koje postoje pri nekim opštinama) ili u okviru osiguranja ako ga imate (npr. neka domaćinstva imaju paket osiguranja pravne pomoći).

• Drugi izvori pomoći: Centar za socijalni rad može pomoći ukoliko je preminuli bio staratelj osobe sa invaliditetom ili maloletne dece, oni mogu obezbediti privremenog staratelja dok se ne reši starateljstvo, savetovati o pravima na tuđu negu itd. Udruženja penzionera ili udruženja pacijenata mogu ponuditi savet ili čak finansijsku pomoć za sahranu ako je situacija teška (npr. opštinsko udruženje penzionera ponekad daje pomoć članovima porodice). Takođe, ne zaboravite ni na prijatelje i proširenu porodicu, mnogi su prošli kroz slične situacije i mogu vam preneti svoja iskustva, preporučiti službenika, kontaktirati vas s nekim ko zna procedure i sl.

---

Za kraj, zapamtite da ne morate sve uraditi odjednom. Prioritet je da se pobrinete za sebe i svoje najbliže u emocionalnom smislu, a papirologija može postepeno da se rešava. Ovaj vodič je tu da vam posluži kao ček-lista i objašnjenje, ali slobodno ga prilagodite svojoj situaciji. Koračajte polako, jedan po jedan zadatak. Svaku nedoumicu rešavajte pitanjima nadležnima, bolje pitati dvaput nego napraviti propust. Vaša voljena osoba bi sigurno želela da ove poslove privedete kraju bez previše stresa, kako biste mogli da im se posvetite u mislima i uspomenama. Uz saosećanje i strpljenje, rešićete i ovu administrativnu stranu životnih okolnosti i sačuvati uspomenu na pokojnika onakvom kakva treba da bude ispunjenu ljubavlju, a ne papirima. Srećno i budite slobodni da tražite pomoć kad god je potrebno.